Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV) je danas reagovalo na netačne informacije koje su se pojavile u medijima o navodnoj zabrani uvoza kivija iz Srbije u Severnu Makedoniju. U saopštenju je apelovano na novinare da pre objavljivanja informacija provere tačnost navoda kako bi se izbeglo širenje dezinformacija i nepotrebno uznemiravanje javnosti.
MPŠV je naglasilo da su tvrdnje o zabrani uvoza netačne i da su prenete bez prethodne provere činjenica. U saopštenju se navodi da je srpska granična fitosanitarna inspekcija u dva navrata presrela pošiljke industrijskog kivija poreklom iz Grčke, koje su reeksportovane iz Severne Makedonije, te donela rešenja o zabrani uvoza i vraćanju tih pošiljki u zemlju otpreme.
Jedan od ključnih razloga za donošenje ovih rešenja jeste otkriće jedinki mediteranske voćne muve (Ceratitis capitata) tokom redovnih fitosanitarnih pregleda. Ova vrsta štetnog organizma nalazi se na listi karantinskih štetnih organizama i nije prisutna na teritoriji Republike Srbije, što je dodatni razlog za zabranu uvoza.
Ukupna količina industrijskog kivija koja je vraćena u Severnu Makedoniju iznosi 68.040 kilograma, što predstavlja značajnu količinu koja ne može biti zanemarena. Ministarstvo je takođe obavestilo nadležne službe Severne Makedonije o situaciji, kako bi se osigurala transparentnost i razmena informacija između dve zemlje.
U saopštenju se naglašava da je reakcija fitosanitarne inspekcije Uprave za zaštitu bilja bila brza i u skladu sa važećim propisima. Na taj način je zaštićena domaća proizvodnja i interesi potrošača, što je od suštinskog značaja za očuvanje zdravlja ljudi i kvaliteta hrane na tržištu.
Ova situacija ukazuje na važnost stroge kontrole uvoza poljoprivrednih proizvoda, posebno u svetlu sve većih globalnih izazova u oblasti zaštite bilja. Mediteranska voćna muva je poznata po tome što može izazvati ozbiljne štete na voćnjaku, pa je stoga neophodno preduzeti sve potrebne mere kako bi se sprečilo njeno širenje na domaće tlo.
Pored toga, MPŠV je ukazalo na potrebu za odgovornim informisanjem javnosti, posebno kada su u pitanju teme od značaja za poljoprivredu i prehrambenu sigurnost. U eri brzih informacija i društvenih mreža, dezinformacije se lako šire i mogu imati ozbiljne posledice na tržište i poverenje potrošača.
Reagovanje Ministarstva je primer kako se treba nositi sa dezinformacijama i kako treba zaštititi interese domaće poljoprivrede. U ovom slučaju, brzo delovanje fitosanitarne inspekcije je pokazalo da su mere zaštite bilja prioritet, a saradnja sa susednim zemljama ključna za održavanje zdravlja i kvaliteta proizvoda.
U svetlu ovog incidenta, može se očekivati da će se Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dodatno angažovati na informisanju javnosti i jačanju komunikacije sa medijima. Takođe, može se očekivati i poboljšanje procedura za kontrolu uvoza, kako bi se osiguralo da slične situacije ne nastanu u budućnosti.
Ova situacija takođe naglašava važnost međunarodne saradnje u oblasti poljoprivrede i zaštite bilja, s obzirom na to da se širenje štetnih organizama ne može ograničiti samo na granice jedne zemlje. Saradnja između Srbije i Severne Makedonije, kao i drugih zemalja u regionu, biće od suštinske važnosti za očuvanje zdrave poljoprivrede i sigurnosti hrane.
