Olimpijski pokret: mesto gde se politika i sport prepliću
Na Olimpijskim igrama nije najvažnije pobediti već učestvovati, kao što u životu nije najvažniji trijumf već borba. Suštinska stvar nije pobediti već dobro se boriti”, rečenica je koju je 1908. izgovorio utemeljivač modernih Olimpijskih igara (OI) baron Pjer de Kuberten, ali ona ni tada, kao ni danas ne održava pravi značaj, kao ni motiv učesnika najvećeg sportskog događaja na svetu.
Iako lepo zvuči kada se kaže da politika i sport ne idu zajedno, što se često može čuti decenijama unazad od čelnika Međunarodnog olimpijskog komiteta, stvaran život danas, kao i primeri kroz istoriju, pokazuju da je to daleko od istine, ocena je stručnjaka za istoriju olimpijskog pokreta s kojima je Glas Amerike razgovarao nekoliko dana pred otvaranje igara u Parizu.
Tako je od prvih igara, čak i u drevna vremena, bilo nemoguće odvojiti političku stranu od sportske. Ideal olimpijskih igara je svetski mir. I to je dobra ideja. Taj ideal nikome nije sporan. Ali realan život je nešto drugačiji. Pretpostavljam da će se pitanja ratova i sukoba ‘preliti’ verovatno u obliku protesta, ali nadam se ništa ozbiljno. Videli smo nasilje na olimpijskim igrama i ranije i nadam se da nećemo sada videti tako nešto”, kaže za Glas Amerike Dejv Lunt, vanredni profesor istorije na Univerzitetu Južna Juta.
Igre u Parizu održavaju se dok traju dva velika konflikta – invazija Rusije na Ukrajinu i sukob u Gazi između Izraela i palestinskog ekstremističkog pokreta Hamas.
Rusiji i njenoj saveznici Belorusiji zabranjeno je da šalju timove na igre u Parizu. Ali zemlje su pozvane da pošalju individualne sportiste koji ispunjavaju stroge kriterijume koje je odredio Međunarodni olimpijski komitet (MOK) u vezi sa tim da li sportisti podržavaju rat ili imaju veze sa vojskom.
Mesecima uoči početka OI u Parizu, MOK se suočio sa pozivima da suspenduje izraelske sportiste. Nekoliko dana pre ceremonije otvaranja, pojedine palestinske ekstremističke organizacije uputile su pretnje smrću takmičarima iz Izraela. “Siguran sam da će ukrajinski tim dobiti veliku podršku na ceremoniji otvaranja, dok za ruske sportiste koji će uspeti da uđu, očekujem da neće biti dobro prihvaćeni. Što se tiče Izraela, on je od prvog učešća bio tačka sporenja. Sportisti nekih zemalja su ponekad odbijali da se takmiče sa izraelskim sportistima, žrtvovali su svoju šansu za medalju”, objasnio je za Glas Amerike Mark Dajreson, profesor kineziologije i istorije na Univerzitetu Pen Stejt.
Dajreson očekuje proteste protiv izraelskog tima u Francuskoj i kao dodatni otežavajući faktor navodi “postojeće tenzije u francuskom društvu, između muslimanskog i hrišćanskog stanovništva”.
Šetnja kroz istoriju – uvek je tu bila politika
Džon Hoberman, istoričar sociologije i kulture sa Univerziteta Teksas u Ostinu, oštro govori o MOK-u. Ističe da je reč o organizaciji koja se decenijama zalaže za mir, a u stvari, kako tvrdi, uvek je sarađivala sa autoritarnim režimima i dozvoljavala upliv politike u olimpijske igre.
Kao najekstremniji primer takve politike MOK-a, Hoberman navodi Olimpijske igre u Berlinu 1936. godine, koje su održane pošto su Adolf Hitler i nacisti došli na vlast u Nemačkoj.
Hladni rat posle 1945. godine, u kojem su…
