Maj je mesec kada građani Beograda sve više primećuju vrane kako se okupljaju na drveću, zgradama i ulicama. Međutim, u poslednje vreme, mnogi čitaoci našeg portala izjavljuju da primećuju da vrana ima znatno manje nego ranijih godina. Kako bi proverili ovu tvrdnju, obratili smo se „Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije“. Uroš Stojijković je potvrdio da nema razloga za zabrinutost, naglašavajući da se broj vrana ne razlikuje od prethodnih godina.
„Normalno ih ima, nema ih ništa manje nego ranijih godina. Sada je sezona napada, pa nas sugrađani često zovu da pitaju zašto se to dešava i kako da se zaštite“, rekao je Stojijković.
Mnogi Beograđani su imali neprijatna iskustva sa vrana koje ih prate ili čak napadaju dok prolaze ulicom. Ovo ponašanje, kako objašnjava Stojijković, povezuje se sa periodom gnežđenja i zaštite mladunaca. „U ovom periodu, od maja do sredine juna, javljaju se ljudi koji imaju problem s napadima vrana. To je povezano sa gneždećom sezonom, kada vrane imaju mladunce koji su dovoljno odrasli da napuste gnezdo“, dodao je.
Roditelji vrana, dok posmatraju svoje mladunce, postaju zaštitnički nastrojeni. „Kada neko priđe, čak i bez loše namere, roditelji se obično pojavljuju i napadaju. Udaraju ljude u glavu, pokušavajući da ih odvrate“, objašnjava Stojijković. Ovi napadi prestaju čim prođe kritični period, obično od jula i avgusta, kada se više ne javljaju slični incidenti.
Vrane su poznate po svojoj inteligenciji, a Stojijković naglašava da su sposobne da pamte ljudska lica i prenose te informacije drugim vrana. „Vrane su vrlo brižni roditelji. Ono što mi doživljavamo kao napad, za njih je zapravo odbrana. One smatraju da im ljudi žele nauditi mladuncima“, rekao je on.
U gradu, vrane imaju važnu ulogu u ekosistemu. „One su graditelji gnezda, a njihova gnezda koriste i druge vrste ptica koje inače ne prave gnezda. Na primer, vetruška, najmanji soko kod nas, često preuzima gnezda vrana“, objasnio je Stojijković. Takođe, vrane se hrane glodarima i drugim otpadom, što ih čini ključnim za održavanje ravnoteže u urbanim sredinama.
Tokom maja, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije dobija veliki broj poziva zbog mladunaca koji ispadaju iz gnezda. „Građani često nalaze mladunce u različitim fazama razvoja. Neki su još uvek goluždravi, dok drugi već uče da lete“, kaže Stojijković. Prvo što treba uraditi kada se pronađe mladunče je ne odvajati ga od roditelja. „Najvažnije je da se mladunče ne uzima od roditelja. Treba ga podići na najbliže drvo ili visoko mesto kako bi roditelji mogli nastaviti brigu o njemu“, savetuje on.
Roditelji ptica su vrlo brižni i trude se da imaju što veći broj mladunaca, jer je to ključno za opstanak vrste. Mladunci ispuštaju zvuke kojima dozivaju roditelje, a oni su obično u blizini, spremni da pruže pomoć. Uroš Stojijković zaključuje da je važno obratiti pažnju na ovaj period godine i prepoznati mladunce kako bi se izbegli incidenti sa napadima vrana.
Na kraju, iako vrane mogu izazvati strah i nelagodu kod nekih građana, njihova uloga u ekosistemu je neprocenjiva, a njihova inteligencija i zaštitnički instinkti prema mladuncima su deo njihovog prirodnog ponašanja.
