Pre oko 400 miliona godina, pre nego što su se pojavili dinosaurusi ili drveće, na drevnoj Zemlji postojala je zagonetna vrsta organizma poznata kao prototaksiti (Prototaxites). Ovaj drevni oblik života, koji je prvi put identifikovan pre 160 godina, predstavlja potpuno nepoznat oblik višećelijskog života koji ne pripada ni biljkama, ni životinjama, ni gljivama. Fosili prototaksita mogu dostići visinu do devet metara i decenijama su izmiču jasnoj klasifikaciji.
U 19. veku, naučnici su smatrali da su prototaksiti trula stabla četinara, ali su kasnija istraživanja pokazala da su građeni od isprepletenih cevi, a ne od biljnog tkiva. Neki istraživači su ih poređivali s organizmima nalik lišaju, simbiotskom zajednicom gljive i algi, dok su drugi smatrali da najviše liče na gljive. Međutim, nova istraživanja su pokazala da su prototaksiti toliko različiti od poznatih grupa savremenih organizama da ih je teško svrstati u bilo koju kategoriju.
Tim naučnika, predvođen Korentanom Loranom sa Univerziteta u Edinburgu, sproveo je analizu tri fosila pronađena u praistorijskom ekosistemu u Rajniju, u blizini Aberdina u Škotskoj. Ova lokacija je domaćin nekih od najbolje očuvanih primeraka najranijih biljaka, gljiva i životinja koje su pre 400 miliona godina nastanjivale kopno. Izuzeta očuvanost fosila omogućava naučnicima da detektuju hemijske tragove davno nestalih molekula, poznate kao proizvodi fosilizacije.
Nova istraživanja su otkrila da su biomarkeri u fosilima prototaksita hemijski različiti od onih pronađenih u fosilizovanim gljivama s istog lokaliteta. Dok su fosili gljiva sadržavali jedinjenja nastala razgradnjom hitina i glukana, prototaksiti nisu imali te biomarkere. Ovo ukazuje da prototaksiti nisu gljive, a Loran naglašava da bi očekivali isti obrazac kod prototaksita da su bili gljive, s obzirom da su očuvani u sličnim uslovima.
Osim toga, istraživači su primetili da se strukture u fosilu prototaksita razlikuju od svega što poznajemo kod gljiva. Na osnovu ovih rezultata, tim smatra da je prerano svrstati prototaksite u neku postojeću kategoriju. Različite vrste prototaksita verovatno su se razlikovale po veličini, ali najviši primerci su se uzdizali iznad pejzaža u vreme kada su biljke bile visoke jedva metar.
Kevin Bojs, profesor nauka o Zemlji i planetama na Univerzitetu Stanford, smatra da prototaksiti nisu koristili fotosintezu, već su se hranili ugljenikom iz okruženja, slično savremenim gljivama koje razgrađuju organsku materiju. On ističe da su ranije poređenja sa određenim vrstama gljiva ili algi bila zasnovana na tada dostupnim informacijama, ali da danas imamo mnogo jasniju sliku evolucije života.
Mark-Andre Selos, profesor iz Prirodnjačkog muzeja u Parizu, napominje da nova studija obuhvata samo jednu od 25 poznatih vrsta prototaksita, što ukazuje na to da je priča o ovom organizmu još daleko od završetka. Loran i njegov tim planiraju dodatna istraživanja fosilizovanih cevastih organizama sličnih prototaksitima kako bi otkrili više o njihovim osobinama i načinu života.
Mnoge misterije oko prototaksita ostaju nerazrešene, uključujući kako su se organizmi pričvršćivali za tlo i da li su stajali uspravno tokom celog svog životnog veka. Ova istraživanja otvaraju nova pitanja o raznolikosti drevnog života na Zemlji i potencijalno redefinišu naše razumevanje evolucije višećelijskih organizama. Pitanje da li je prototaksit zapravo gljiva ili nešto drugo ostaje otvoreno, ali jedno je sigurno: ovaj drevni organizam je ključan za razumevanje prastarih ekosistema i evolucije života na našoj planeti.
