Beograd – Švedski pisac Andres Stupendal izjavio je da njegovog francuskog kolegu Mišela Uelbeka čini velikim i zabavnim piscem hrabrost da piše o određenim temama. Na predstavljanju svog romana „Daning-Krugerov efekat“, prve večeri Festivala savremene skandinavske književnosti, Stupendal je rekao da idealizuje Uelbeka kao pisca koji se hrabro bavi religijom, stanjem u zapadnom svetu i drugim izazovnim temama.
Prema Stupendalu, ključno je da ako neko želi da bude takav pisac, mora biti hrabar kao Uelbek. „Uelbek me fascinira i kao ličnost, ali i njegove knjige. I to je razlog zašto je glavni junak mog romana fasciniran Uelbekom“, rekao je Stupendal pred posetiocima u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.
Stupendal je otkrio da je svakog dana vodio dnevnik, a roman je započeo pretražujući sopstvene zapise. Veliki deo „Daning-Krugerovog efekta“ čine njegove misli i stavovi, dok je fikcija došla tek kasnije. Knjiga, koju je izdavačka kuća Heliks objavila u prevodu Nikole Perišića, analizira ljudsku (ne)samopouzdanost i savremeno društvo, baveći se paradoksom u kojem su oni sa najmanje znanja često najglasniji, dok stručnjaci ćute.
Iz Heliksa su istakli da Stupendal, sa dozom ironije i preciznošću novinara, osvetljava šire implikacije Daning-Krugerovog efekta, od obrazovanja i medija do porasta teorija zavere i pseudonauke. Kada je prvi put čuo za ovaj efekat, Stupendal je bio fasciniran i nije mogao prestati da razmišlja o tome kako nismo sposobni pred sopstvenom nesposobnošću i kako možemo da razumemo za šta smo sposobni.
„Glavni lik pokušava napisati knjigu, ali pitanje je kakvu može napisati i da li će je čitati mnogi“, naveo je Stupendal. On dodaje da se lik stalno pita da li je u stanju da izvede zadatak, zaključujući da to nema veze jer nije sposoban da razume za šta je sposoban, a za šta ne. „Nastavlja da se pita da li je u stanju da izvede zadatak i zaključuje da to nema veze jer nije sposoban da razume za šta je sposoban“, kazao je pisac.
Stupendal je naglasio da su sve misli o književnosti u romanu njegove, dok je delove posvećene vezi sa devojkom i poslom izmislio. „Hteo sam napisati zabavnu knjigu, ali pre svega samom sebi. Sedeo sam i smejao sam se, nisam razmišljao kako će čitaoci to prihvatiti. Pisao sam o stvarima koje su meni zanimljive“, rekao je autor.
On je takođe pomenuo i kontroverznog kanadskog psihologa Džordana Pitersona, dodajući da je želeo da ispita način na koji je Piterson prihvaćen u Švedskoj. Urednica i novinarka Radio Beograda, Tamara Vučenović, istakla je da je Stupendalov roman obojen crnim humorom i filozofskom introspekcijom, kao i da sadrži britku kritiku savremenog intelektualca.
Zahvalivši se Stupendalu što je uspeo da zabavi čitaoce, Vučenović je dodala da su izvanredan kvalitet romana brojne filozofske rasprave o kulturi, identitetu i seksualnim ulogama. Vanredna profesorka psihologije Univerziteta u Beogradu, Kaja Damnjanović, rekla je da je Stupendalova knjiga „superzabavna“ i da zna kojim prijateljima bi je mogla preporučiti – ljudima koji precenjuju ljudsko mišljenje.
Damnjanović je primetila da joj je bila zanimljiva idealizacija pisca Uelbeka kao filozofa kojem treba težiti, naglašavajući da je u romanu glavni lik opšteobrazovan, ali se drži ideje o savršenom rešenju, što ne postoji. Nakon predstavljanja Stupendalovog romana, u Artgetu je predstavljen roman „Nasloni svoju usamljenost, polako, na moju“ norveške autorke Klare Veberg. Drugog, završnog dana festivala, koji organizuje Heliks, biće održana tribina „Naučnice u književnosti“ u Kafe knjižari Štrik.
