U Istanbulu su danas obnovljeni mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine, gotovo tri godine nakon što su prvi pokušaji u istom gradu prekinuti. Iako se ranije spekuliralo o dolasku ključnih aktera, sastanak se održava bez prisustva predsednika Rusije Vladimira Putina, kao i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Putin je, umesto sebe, u Istanbul poslao delegaciju koju predvodi njegov pomoćnik Vladimir Medinski, uz visoke predstavnike ruskih ministarstava odbrane i spoljnih poslova. Ukrajinsku stranu predvodi ministar odbrane Rustem Umerov.
Ovakav format, ocenjuju analitičari, i nije iznenađujući. Jovica Pavlović iz Instituta za evropske studije ističe da nije realno očekivati direktno susretanje Putina i Zelenskog bez prethodne pripreme nakon tri godine. Dodaje da je Putinov potez da ne sedi za stolom sa Zelenskim signal da ga ne priznaje kao ravnopravnog sagovornika.
Ipak, analitičari smatraju da je ovakav korak značajan pomak. Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu podseća da je samo pokretanje direktnih razgovora već uspeh u kontekstu prethodnih godina obeleženih isključivo indirektnim pregovorima i vojnim akcijama. On naglašava da je važno to što delegacije sede za istim stolom, iako bez predsednika, jer to pokazuje da postoji prostor za politički dijalog.
Mitić takođe dodaje da je odluka Putina da ne prisustvuje pregovorima u skladu sa njegovim strateškim pristupom – održati kontrolu, ali ne rizikovati legitimizaciju Zelenskog u trenutku kada Moskva sve češće dovodi u pitanje legitimitet vlasti u Kijevu.
Pregovori se odvijaju u složenoj geopolitičkoj atmosferi, u kojoj ključnu ulogu ima povratak Donalda Trampa u Belu kuću. Njegov komentar da „ništa se neće desiti dok se Putin i ja ne sretnemo“ mnogi tumače kao pokušaj preuzimanja potpune kontrole nad procesom. Mitić objašnjava da Tramp insistira na svojoj ulozi medijatora, čime želi da demonstrira američku dominaciju u rešavanju globalnih konflikata. I Moskva i Kijev, svako iz svojih razloga, pažljivo balansiraju kako ne bi izgubili naklonost Vašingtona.
U tom kontekstu, ne treba zanemariti ni simbolički značaj prisustva savetnika britanskog premijera uz ukrajinsku delegaciju, kao jedinog evropskog predstavnika na ovim razgovorima. Pavlović ukazuje na to da je Evropa u ovom trenutku potpuno van igre i da nema više ni Normandijskog formata, ni lidera EU koji aktivno posreduju. To je deo nove strategije američke administracije, posebno Trampa, koji želi da marginalizuje Brisel i predstavi sebe kao jedinu adresu za pregovore.
Uprkos suzdržanom optimizmu, stručnjaci upozoravaju da je put do trajnog mira dug i komplikovan. Ne postoji jednostavno rešenje za konflikt koji je prerastao u regionalnu bezbednosnu krizu, sa brojnim strateškim, ustavnim i teritorijalnim pitanjima koja zahtevaju rešavanje. Pavlović naglašava da, iako jeste važan trenutak, ne treba imati iluzije. Rat neće stati preko noći, niti će jedan ili dva sastanka doneti mir. Realno je da se sada traže tehnički dogovori – format pregovora, redosled tema, eventualno početne mere izgradnje poverenja.
Dok su delegacije još u Istanbulu, ostaje neizvesno da li će i kada doći do susreta lidera. Iz Kijeva poručuju da sastanak Zelenskog i Putina nije neophodan ako se postigne dogovor na tehničkom nivou. Moskva, s druge strane, zasad ne odstupa od stava da je trenutna vlast u Ukrajini nelegitimna. Tramp, međutim, jasno poručuje – bez njega dogovora neće biti.
Tramp koristi ove pregovore kao deo svoje političke strategije – i unutar SAD i na međunarodnoj sceni. Njegov cilj je da dokaže da samo on može da postigne mir. Time jača sopstveni narativ i pokazuje moć nad saveznicima u Evropi.
