U utorak, 24. februara, navršava se tačno četiri godine od početka rata u Ukrajini, koji je započela ruska invazija. Ova kriza i dalje traje, a bilo kakvi znaci njenog završetka su neizvesni. Pregovori o miru mogli bi se nastaviti u Ženevi već u četvrtak, ali sukobi na terenu ne prestaju, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužuje ruskog lidera Vladimira Putina da je pokrenuo treći svetski rat, naglašavajući potrebu za snažnim vojnim i ekonomskim pritiskom na Moskvu.
Novinar Euronews Srbija, Nikola Krunić, ističe da pregovori ne donose značajne pomake. „Mir je i dalje na dugom štapu. Možemo razgovarati o miru tek kada lideri sednu za sto, uključujući Putina, Zelenskog i Donalda Trampa“, rekao je Krunić. On naglašava da se sada svedoči ratu iscrpljivanja bez značajnih pomaka, posebno na istoku Ukrajine, gde je front dugačak više od hiljadu kilometara.
Uprkos optimizmu koji šire američki zvaničnici, Krunić smatra da situacija nije tako ružičasta kako se prikazuje. „Nijedna od strana nije iscrpela svoje vojne kapacitete, a politički ciljevi nisu ostvareni“, dodao je. Rusija nije postigla nijedan od svojih ciljeva u Ukrajini, a Ukrajina nije blizu ostvarenja svojih ratnih ciljeva. Razgovori o zamrzavanju sukoba na trenutnoj liniji fronta, kako sugeriše Miković, su u suprotnosti sa interesima Rusije.
Miković ukazuje na to da američki zvaničnici često šire neutemeljeni optimizam. „Mir nije blizu, jer nijedna strana ne može da ostvari svoje ciljeve. Ukrajina želi povratak na granice iz 1991. godine, što deluje nerealno“, naglašava on. Pominje se mogućnost dogovora koji bi podsećao na Minske sporazume, ali je teško očekivati trajni mir bez aktivnog učešća Evrope.
U vezi sa susretom Putina i Trampa na Aljasci, Miković ističe da su navodno sklopili dogovor, ali bez jasnih detalja. „Ruski zvaničnici često govore o ‘duhu Enkoridža’, ali nema jasnog dogovora koji bi bio potpisan“, dodao je. Krunić smatra da je ključna uloga u pregovorima prebačena na Moskvu i Vašington, dok se Evropa marginalizuje.
Izostavljanje Evrope iz ovog procesa je, kako Miković kaže, greška, jer Evropa nastavlja da pomaže i naoružava Ukrajinu. „Bez podrške Evrope, Kijev ne bi opstao. Obje strane, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, stoje uz Ukrajinu“, ističe on. Osim toga, smatra da će se nastaviti sa vojnom pomoći u različitim oblicima.
Na pitanje ko je najviše umoran od rata, Krunić ističe da se to oseća i na ukrajinskoj strani. „Vojna pomoć koju dobijaju od zapadnih zemalja održava ih iznad vode“, rekao je. Međutim, naglašava da Ukrajina ne diktira tempo rata, već Rusija koja vrši invaziju. S obzirom na trenutnu situaciju, ukrajinski komandanti na istoku zemlje upozoravaju na pražnjenje zaliha, što može uticati na dalji tok sukoba.
U ovom kontekstu, razgovori o budućem miru deluju kao daleki cilj, dok se na terenu nastavlja borba. Činjenica je da su i Rusija i Ukrajina u teškoj situaciji, a budućnost sukoba zavisi od mnogih faktora, uključujući vojnu pomoć i međunarodnu diplomatiju. Bez obzira na trenutne napore za postizanje mira, čini se da je pred nama još duga borba.
S obzirom na sve navedeno, situacija u Ukrajini ostaje napeta, a mir još uvek nije na vidiku. Potrebno je puno više od pregovora da bi se postigao trajan mir, a uključivanje Evrope u ovaj proces može biti ključno za budućnost regiona.
