Virtuelni sastanak predvođen Velikom Britanijom okupio je ministre spoljnih poslova iz više od 40 zemalja kako bi se razgovaralo o posledicama blokade u Ormuskom moreuzu na globalnu trgovinu, tržišta energije i ugrožene ekonomije. Britanska ministarka Ivet Kuper sazvala je ovaj sastanak s ciljem da se osigura jedinstveni međunarodni odgovor na rastuće tenzije u ovom ključnom morskom prolazu.
Italija i Slovenija su posebno naglasile važnost UN-a i diplomatskih rešenja umesto vojne sile. Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani istakao je potrebu za akcijom unutar UN-a kako bi se stabilizovali morski putevi i obezbedilo snabdevanje energijom. On je takođe predložio humanitarne mere, poput koridora za đubrivo, kako bi se sprečila kriza sa hranom, posebno u Africi.
Slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova je dodalo da se kriza može rešiti samo koordinisanim međunarodnim naporima, naglašavajući da vojne akcije neće doneti održiva rešenja. Portugalski ministar spoljnih poslova Paula Rangel je potvrdio važnost kolektivne akcije za obezbeđivanje bezbedne plovidbe i oslobađanje zadržanih brodova i posada.
Belgijski ministar spoljnih poslova Maksim Prevo upozorio je na ozbiljne posledice koje blokada već ima na domaćinstva i ekonomije, posebno u zemljama u razvoju koje se suočavaju sa rastućim cenama goriva, hrane i đubriva. Ministri su diskutovali o različitim diplomatskim i ekonomskim alatima za ponovno otvaranje moreuza, uključujući mogućnost uvođenja sankcija, te su ponovo potvrdili svoju posvećenost slobodi plovidbe u skladu sa međunarodnim pravom.
Litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris je naglasio važnost snažnijeg sprovođenja sankcija protiv Irana i njegovih saveznika za pomorsku bezbednost. Njegov kolega iz Estonije, Margus Cahkna, potvrdio je posvećenost Estonije ponovnom otvaranju moreuza i pohvalio britansko liderstvo u organizovanju sastanka.
Ministri su na društvenoj mreži X upozorili da dugotrajni poremećaji ugrožavaju globalnu ekonomsku i humanitarnu stabilnost. Potvrdili su važnost kontinuirane diplomatske koordinacije kako bi se postiglo održivo rešenje.
Pozadina sukoba je kompleksna, s obzirom na to da Iran kontroliše Ormuski moreuz, kritični prolaz za snabdevanje energentima mnogim azijskim zemljama. Tenzije su se povećale nakon američkih i izraelskih napada na Iran, koji su počeli 28. februara, a u kojima je poginulo više od 1.340 ljudi. Iran je uzvratio napadima dronovima i raketama na različite ciljeve u regionu, uključujući američke vojne snage.
Ovaj sastanak predstavlja ključan korak ka pronalaženju rešenja za krizu koja preti globalnoj ekonomiji i stabilnosti, naglašavajući značaj diplomatije u prevazilaženju izazova koji se javljaju na međunarodnoj sceni.
