Srbija se ističe kao zemlja sa dugoročno održivim i stabilnim penzionim sistemom, u poređenju sa drugim članicama Evropske unije. Na prezentaciji održivog „Modela starenja za Republiku Srbiju sa projekcijama 2025–2070. godine“, u Ministarstvu finansija, naglašeno je da će dalja prilagođavanja penzionog sistema zavisiti od društvenog konsenzusa među ključnim akterima. Ova prilagođavanja su usmerena ka očuvanju finansijske održivosti, socijalne pravde i međugeneracijske solidarnosti.
Jedan od ključnih nalaza ovog modela je da će udeo prosečne penzije u zaradi ostati relativno stabilan u narednih 20 godina, uz očekivanje povećanja realne kupovne moći penzija. Projekcije pokazuju da će kumulativna stopa rasta prosečne penzije biti 153% veća od kumulativne stope rasta indeksa potrošačkih cena. Ovaj makroekonomski model, razvijen uz podršku Nemačke vlade i organizacije GIZ, ima za cilj da doprinese dugoročnoj održivosti penzionog sistema i predviđanju njegovih trendova.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija, Saša Stevanović, istakao je važnost planiranja budžetskih prihoda u skladu sa međunarodnim standardima. Obezbeđivanje održivosti javnih finansija i penzionog sistema, kao i adekvatan životni standard korisnika penzija, postavljeno je kao prioritet. U poslednjih godinu dana, penzije su povećane za 24,4%, što je znatno iznad kumulativne inflacije u istom periodu. Uvođenje švajcarske formule za indeksaciju penzija doprinosi predvidljivosti i stabilnosti.
Dr. Judit Hofman iz Ambasade Nemačke naglasila je da Nemačka već dugi niz godina pruža podršku Srbiji u razvoju javnih politika. Održivost penzionog sistema je ključna za finansijsko upravljanje, jer socijalna pomoć i transferi građanima čine značajan deo budžeta. Nemačka saradnja je podržala razvoj ovog makroekonomskog modela, a relevantni akteri su obučeni da ga primenjuju za procenu i projektovanje fiskalne održivosti.
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, podsetio je na istoriju srpskog penzionog sistema, koji je od 1922. godine zasnovan na Bizmarkovim načelima. Iako je sistem preživeo mnoge turbulencije, nedostajala je evaluacija njegovih performansi. Altiparmakov je naglasio da je Srbija tokom proteklih sto godina blisko pratila nemačku paradigm, što je rezultiralo stabilnijim javnim finansijama u poređenju sa drugim evropskim zemljama.
Alen Bučić, stručnjak koji je radio na razvoju modela, predstavio je ključne nalaze, uključujući fiskalnu održivost penzionog sistema. Očekuje se da će sistem zadržati stabilan udeo rashoda za penzije u BDP-u, pri čemu će se budžetski transferi za penzije postepeno smanjivati. Analitički podaci ukazuju na povoljnija kretanja fiskalnih pokazatelja u Srbiji u poređenju sa EU.
Jedan od važnih nalaza jeste da povećanje starosne granice za odlazak u penziju na 67 do 68 godina ne bi dovelo do značajnih ušteda, jer bi se smanjili prilivi, ali rashodi ostali isti. Projekcije pokazuju da će Srbija do 2070. godine doživeti blaga demografska pomeranja, sa smanjenjem broja mladih, ali stabilnim brojem starijih osoba.
U okviru penzionog sistema, očekuje se smanjenje broja invalidskih i porodičnih penzija zbog strožih kriterijuma i dužeg radnog staža žena. Udeo ukupnih prihoda penzijskog sistema biće stabilan, sa predviđenim rastom udeo prihoda sa 11,7% BDP-a u 2025. na 12,1% u 2055. godini, a zatim povratak na 11,7% do 2070.
S obzirom na deficit penzijskog sistema, Srbija se bolje kotira u poređenju sa drugim evropskim državama, sa očekivanim smanjenjem deficita sa -0,9% u 2025. na -0,4% BDP-a do 2070. godine. Dok se u Češkoj, Sloveniji i Slovačkoj očekuje rast deficita, Srbija može koristiti ovaj model kao analitički alat za planiranje javnih finansija i izbegavanje grešaka iz prošlosti.
