Ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, političko i ekonomsko osnaživanje žena, Tatjana Macura, nedavno je boravila u Kruševcu, gde je u Gradskoj upravi predstavljen projekat podržan od strane njenog kabineta. Ovaj projekat, pod nazivom „Žene za ravnopravno društvo“, ima za cilj osnaživanje žena u ruralnim sredinama, jačanje njihovog ekonomskog položaja i razvoj lokalnih servisa podrške.
Na sastanku je naglašena važnost saradnje između nacionalnog i lokalnog nivoa vlasti kako bi se ženama u manjim sredinama obezbedile jednake šanse za napredak i dostupnost resursa koji su neophodni za aktivno učešće u društvenom životu. Ovakva podrška je ključna za osnaživanje žena koje se suočavaju s različitim izazovima u svojim zajednicama.
Nakon radnog sastanka, ministarka Macura je učestvovala na tribini pod nazivom „Izazovi savremenog doba – kako protiv rodno zasnovanog digitalnog nasilja?“, koja je organizovana u okviru globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“. Ova tribina je bila prilika da se razgovara o problemima koji se tiču digitalnog nasilja i njegovog uticaja na žene i mlade ljude.
Na tribini su pored ministarke govorile i predsednica Skupštine grada Kruševca, dr Dragana Barišić, kao i psihološkinja i saradnica Ministarstva prosvete, Svetlana Aleksić. Aleksić je kroz svoju prezentaciju ukazala na najčešće oblike digitalnog nasilja među mladima, kao i na značaj pravovremenog reagovanja na ovakve situacije. Učesnici tribine uključivali su predstavnike obrazovnih ustanova, lokalnih institucija, organizacija civilnog društva i mnoge građane, što je doprinelo široj diskusiji o ovoj važnoj temi.
Ministarka Macura je naglasila da je borba protiv digitalnog nasilja jedan od prioriteta njenog ministarstva, posebno u vreme kada se ovakvi oblici nasilja brzo šire i imaju značajan uticaj na živote mladih i žena. Ona je istakla da su pred njima izmene Krivičnog zakonika koje će jasnije prepoznati i sankcionisati oblike digitalnog nasilja, uključujući i osvetničku pornografiju. Međutim, naglasila je da nijedan zakon ne može zameniti odgovornost koju svi imamo, od institucija do svakog pojedinca.
„Sam samo zajedničkim delovanjem možemo da sprečimo nasilje, prepoznamo rizične situacije i izgradimo bezbedno okruženje u kojem se svaka žena oseća zaštićeno,“ poručila je ministarka. Ova izjava ukazuje na potrebu za kolektivnim delovanjem i partnerstvom među različitim društvenim akterima, kako bi se postigla ravnopravnost i bezbednost za sve.
Na kraju, zaključeno je da kontinuirana edukacija, partnerski rad i dobra komunikacija između svih društvenih aktera predstavljaju jedini održivi put ka društvu u kojem su ravnopravnost i bezbednost osnovne vrednosti, a ne izazovi sa kojima se tek moramo suočavati. Ovaj pristup može doprineti stvaranju zdravijeg i sigurnijeg okruženja za sve članove društva, posebno za žene koje se nalaze u ranjivijim pozicijama.
S obzirom na sve veće izazove s kojima se žene suočavaju u savremenom društvu, ovakvi projekti i inicijative su od suštinske važnosti za postizanje pravednijeg i ravnopravnijeg društva. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti prostor u kojem svaka žena ima jednake šanse za uspeh i gde su svi oblici nasilja, uključujući digitalno, neprihvatljivi.
