Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Glamočić, ističe da Srbija pravi značajan napredak u zaštiti potrošača, posebno kada je reč o poreklu i ispravnosti namirnica. Prema njegovim rečima, potrošači imaju pravo da biraju, a prodavci su dužni da budu transparentni u vezi sa proizvodima koje prodaju.
Jedna od ključnih promena je usvajanje uredbe o deklarisanju mlečnih proizvoda koji sadrže palmino ili neka druga biljna ulja. Ova uredba, koja stupa na snagu 1. avgusta, zahteva da proizvođači i trgovinski lanci jasno označe proizvode sa trouglastim znakom i krupnim slovima. Glamočić naglašava da je do sada postojala situacija u kojoj su se prodavali mlečni proizvodi, poput sira ili pavlake, koji su zapravo sadržavali palmino ulje, a potrošači nisu bili obavešteni o tome.
Ministar je takođe govorio o kontrolama mesa iz uvoza, koje su prošle godine iznosile više od 50.000 tona. On ističe da je važno da se zna poreklo svih namirnica životinjskog porekla koje ulaze u zemlju, kao i način na koji će biti skladištene i korišćene. Ove mere su usledile nakon nedavnih bolesti u regionu, poput slinavke i šapa, zbog čega je bilo potrebno uvesti dodatne mere kontrole.
Glamočić je naglasio da će budući pravilnici morati da definišu veličinu natpisa koji se odnosi na starost mesa. Potrošači će imati mogućnost da biraju između svežeg mesa, koje je staro jedan ili dva dana po višoj ceni, ili uvoznog mesa koje može biti starije. Svi ovi podaci biće jasno označeni kako bi potrošači mogli da donesu informisanu odluku.
Govoreći o stanju stočnog fonda, ministar je istakao da je važno da se oporavi. Srbija se pokazuje kao konkurentna u živinarstvu, a rad na dobijanju izvoznih dozvola za Evropsku uniju je u toku. U mlekarstvu je Srbija dostigla maksimum, dok ovčarstvo ima potencijal za poboljšanje. Iako se stvara veštački utisak o lošem stanju poljoprivrede, Glamočić tvrdi da Srbija prednjači u regionu po pitanju stočarstva.
Što se tiče voćarstva, ministar ukazuje na velike klimatske promene koje su pogodile ovu granu. On naglašava važnost opremanja voćara savremenom opremom, kao što su antifrost sistemi i protivgradne mreže, kako bi se prilagodili novim tržišnim uslovima.
U 2024. godini, agrarni iznos Srbije iznosi 5,14 milijardi evra, a izvoz je povećan za 10% u odnosu na prethodnu godinu. Glamočić ističe da je u prva tri meseca ove godine izvoz veći za 11% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Prošle godine, Srbija je imala suficit od 1,2 milijarde evra u razlici između izvoza i uvoza. Iako se najviše izvoze žitarice i voće, plan je da se fokus preusmeri na proizvode prerađivačke industrije, odnosno na proizvode sa dodatnom vrednošću.
Na kraju, Glamočić zaključuje da je važno da potrošači budu obavešteni o namirnicama koje konzumiraju, te da prodavci budu transparentni u vezi s tim. Ove mere će doprineti boljoj zaštiti potrošača i unapređenju tržišta u Srbiji.
