U Vašingtonu je američki ministar finansija Skot Besent danas izjavio da će oko 100 zemalja verovatno dobiti recipročnu carinsku stopu od 10 procenata. Ova izjava dolazi u trenutku kada je američki predsednik Donald Tramp najavio rok za postizanje trgovinskih sporazuma sa brojnim državama širom sveta, što je prenela agencija Rojters.
Besent je naglasio da se ovakva odluka može očekivati kao deo šireg trgovinskog pristupa Sjedinjenih Američkih Država, koji je usmeren ka zaštiti domaće industrije i ekonomije. Očekuje se da će ove mere uticati na trgovinske odnose sa zemljama koje su već uključene u pregovore sa SAD, ali i na one koje nisu.
Prema Besentovim rečima, sve te zemlje bi mogle da se suoče sa znatno višim carinama, čak i ako pregovaraju u dobroj nameri. On je dodao da će sva potencijalna produženja u pregovorima o carinama zavisiti od američkog predsednika, što ukazuje na to da Trampova administracija ima ključnu ulogu u oblikovanju trgovinske politike.
Ova situacija je izazvala zabrinutost među trgovinskim partnerima Sjedinjenih Američkih Država, koji strahuju od mogućih reperkusija na globalnu ekonomiju. Povećanje carina može dovesti do uzvraćajućih mera drugih zemalja, što bi moglo stvoriti spiralu trgovinskih tenzija i potencijalno ugroziti globalni ekonomski rast.
U međuvremenu, Trampova administracija nastoji da izgradi čvrste trgovinske odnose sa zemljama koje su spremne na dogovor. Ove strategije uključuju ne samo carinske stope, već i promene u trgovinskim sporazumima koji bi mogli doneti dugoročne koristi američkoj ekonomiji. Očekuje se da će u narednim mesecima pregovori sa različitim zemljama postati intenzivniji, kako bi se postigli što bolji uslovi za američke izvoznike i proizvođače.
Važno je napomenuti da će carinske mere i dalje biti predmet debata unutar same administracije, kao i među ekonomistima i analitičarima. Dok neki smatraju da bi ovakve mere mogle zaštititi radna mesta u SAD, drugi upozoravaju da bi mogle dovesti do povećanja cena za potrošače i smanjenja konkurentnosti američkih proizvoda na međunarodnom tržištu.
U ovom kontekstu, ključni izazov za Trampovu administraciju biće pronalaženje ravnoteže između zaštite domaće ekonomije i održavanja otvorenih trgovinskih odnosa sa drugim zemljama. S obzirom na to da američka ekonomija zavisi od izvoza i međunarodne trgovine, svaka odluka koja se donese u vezi sa carinama i trgovinskim sporazumima može imati dalekosežne posledice.
U izveštaju se takođe navodi da su neki od partnera već izrazili zabrinutost zbog mogućih carinskih mera i mogućih odmazdi. Zemlje kao što su Kanada, Meksiko i Evropska unija pažljivo prate razvoj situacije, s obzirom na to da su snažni trgovinski partneri SAD i ne žele da se suoče sa dodatnim troškovima koji bi mogli proizaći iz novih carina.
Kao odgovor na izjave Besenta, neki analitičari predviđaju da bi ovo moglo dovesti do povećanja trgovinskih napetosti, a time i do smanjenja međusobne trgovine. U svetu globalizacije, gde su ekonomski interesi međusobno povezani, svaka promena u trgovinskoj politici može izazvati domino efekat koji se širi van granica jedne zemlje.
Sve oči sada su uprte prema Trampu i njegovoj administraciji, dok se očekuje da će u narednim danima i nedeljama doneti konačne odluke koje će oblikovati budućnost američke trgovinske politike i njen uticaj na globalnu ekonomiju.
