Oporezivanje bogatih i multinacionalnih kompanija postaje sve važnija tema u Evropskoj uniji. Izveštaji pokazuju da većina građana EU smatra da bi najbogatiji pojedinci i velike korporacije trebali plaćati veće poreze, dok se u Briselu raspravlja o pravednijem poreskom sistemu. Istraživanje Eurobarometra iz 2025. godine ukazuje da više od dve trećine građana EU podržava uvođenje minimalnog poreza na bogatstvo, a četiri od pet ispitanika slaže se da velike multinacionalne kompanije treba da budu oporezivane više.
Oporezivanje je ključno za održavanje društvene kohezije i obezbeđivanje potrebnih sredstava za rad vlada. EU teži da učini poreski sistem pravednijim, transparentnijim i efikasnijim, suzbijajući poresku diskriminaciju i utaju poreza. U ovom kontekstu, javnost sve više postavlja pitanje da li bogati pojedinci i velike kompanije plaćaju svoj pravičan deo poreza.
Prema istraživanju, prosek podrške za minimalni porez na bogatstvo iznosi 65%. Ova podrška varira među zemljama, pri čemu je najniža u Češkoj (45%) i najviša u Mađarskoj (78%). Zanimljivo je da podrška prelazi 70% u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Grčkoj, dok pada ispod polovine u Poljskoj i Danskoj. U velikim ekonomijama EU, poput Italije, Nemačke, Španije i Francuske, podrška se kreće između 65% i 70%.
Centralna i Istočna Evropa pokazuju visoku podršku za oporezivanje bogatih, ali unutrašnje razlike su očigledne. Poljska i Češka se izdvaja kao zemlje sa znatno nižom podrškom. Zanimljivo je da u zemljama sa nižom podrškom, kao što su Češka i Letonija, postoji visok udeo odgovora „ne znam“, što može ukazivati na nedovoljnu informisanost ili nesigurnost građana o ovom pitanju.
Percepcije nejednakosti i vidljivost razlika u bogatstvu značajno oblikuju stavove prema oporezivanju. Stručnjaci smatraju da građani u zemljama gde su sistemi socijalne zaštite slabi i gde su razlike u bogatstvu izražene, češće zahtevaju jače korektivne mere, uključujući i više poreze za veoma bogate. S druge strane, u nordijskim zemljama, gde su postojeći porezi na dohodak i kapital efikasni, spremnost za ponovno uvođenje poreza na neto bogatstvo je ograničena.
Razlike u poverenju u vladu takođe oblikuju stavove prema oporezivanju. U zemljama gde građani veruju da bogati mogu varati sistem i gde je javna uprava slabo nadzirana, nezadovoljstvo često podstiče zahteve za povećanjem poreza na bogatstvo. Kada su građanima postavljena pitanja o oporezivanju multinacionalnih kompanija, podrška je bila značajno veća, sa 80% ispitanika širom EU koji se slažu da kompanije treba da plaćaju minimalni iznos poreza u svakoj zemlji u kojoj posluju.
Podrška za oporezivanje multinacionalnih kompanija varira od 67% u Mađarskoj do 87% u Grčkoj. U mnogim zemljama, kao što su Austrija, Bugarska, Francuska i Hrvatska, više od 80% ispitanika smatra da bi te kompanije trebale plaćati veće poreze. U Austriji, 54% ispitanika snažno se slaže sa ovom tvrdnjom, dok je u Hrvatskoj taj procenat 51%.
Dok se zemlje poput Mađarske oslanjaju na niske stope poreza na dobit kako bi privukle strane direktne investicije, druge zemlje, kao što su Austrija i Hrvatska, teže stabilnijem i pravednijem poreskom sistemu. Ova strategija može biti podstaknuta očekivanjima od povećanih prihoda iz drugih poreza, kao što su porezi na potrošnju.
Percepcije poreske pravednosti su generalno više u nordijskim i zapadnoevropskim zemljama, a niže u istočnoj Evropi, što se dovodi u vezu sa kvalitetom javnih usluga i efikasnošću poreskih sistema. U zaključku, javna rasprava o oporezivanju bogatih i multinacionalnih kompanija u EU ukazuje na rastuću potrebu za pravednijim i efikasnijim poreskim sistemima koji bi mogli smanjiti ekonomske razlike i povećati poverenje građana u institucije.
