Miloš Jevtić (32) svoju sudbinu povezao je sa rodnim Bogosavcem kod Šapca, gde se na porodičnom imanju bavi poljoprivredom. Odrastao je u ovom kraju i tu je zasnovao porodicu, a vrednosti koje je stekao u ovom domu prenosi na svoju decu. Na desetak hektara obradive zemlje gaji razne vrste voća, a posebno se poslednjih godina fokusirao na jagode. Iako se suočava sa mnogim izazovima, nikada nije odustao od svog posla i uvek je poštovao zemlju koja ga hrani. Njegova odluka da ostane na selu nakon završene Srednje ekonomske škole bila je duboko promišljena.
Miloš započinje svoju priču rečima: „Teško jeste“, a zatim postavlja pitanje: “A šta u životu nije teško?” Ova rečenica odražava njegovu mudrost i iskrenost. Iako je imao mogućnost da se zaposli u gradu, odlučio je da ostane na svom imanju i preuzme odgovornost za porodično imanje.
Nakon završene srednje škole, Miloš je upisao Policijsku akademiju, ali se situacija promenila kada se njegova majka razbolela i morala na operaciju kičme. U tom trenutku, Miloš je shvatio da mora da se vrati kući kako bi pomogao ocu i bratu. „Nismo finansijski mogli sve da izdržimo, pa sam odlučio da povećam proizvodnju i ostanem na selu“, objašnjava on.
Danas je siguran da je ta odluka bila ispravna. Na svom imanju podigao je malinjake i kupinjake, dok su plastenici puni jagoda. U porodičnoj kući zasnovao je porodicu i dobio troje dece. Njegova supruga je inženjer, ali oboje su srećni što žive na svojoj zemlji. Supruga se brine o deci, a u tome joj pomaže i Miloševa majka. Samo njih trojica – brat, otac i on – bave se poljoprivredom.
Miloš priznaje da nije lako raditi na selu. Usponi i padovi zavise od vremenskih uslova, tržišta i konkurencije. Bude dana kada se na njega slegne težina života, ali se ipak oseća srećno i ispunjeno. Putovao je po svetu, video kako žive ljudi u drugim zemljama, ali se odlučio da se vrati korenima. Igrao je u KUD „Abrašević“ i shvatio da je život na selu njegov pravi put. „Teško jeste, ali šta u životu nije teško? Radim ono što volim. Bolje je biti sam svoj gazda“, kaže Miloš.
On je izabrao zajednicu i porodicu, vrednosti koje je gajio i koje danas prenosi na svoju decu. Na njegovom imanju ima posla tokom cele godine, a posebno sada kada su jagode u cvetu. „Prve jagode očekujemo u drugoj polovini aprila. Imamo 2,5 hektara jagoda, od čega je jedan hektar u plasteniku, a ostalo na otvorenom. Takođe, imamo i 2,5 hektara malina i kupina“, objašnjava ovaj mladi poljoprivrednik.
Umesto da se žali, Miloš marljivo radi, smatrajući da je to siguran put do uspeha. „Od poljoprivrede može da se živi. Potrebno je puno rada i ulaganja, ali se na kraju isplati“, iskreno priznaje.
Do grada ima samo sedam kilometara, i ne žali ni za čim. U budućnosti planira da se vrati folkloru, ali do tada uživa u životu na selu, radu na njivama i poštenom radu. Njegov životni put je inspiracija mnogima, jer pokazuje da je moguće pronaći sreću i ispunjenje u jednostavnom životu na selu, uprkos svim izazovima koje donosi.
