Bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović suočio se sa ozbiljnim optužbama nakon što je Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) utvrdila da je prekršio Zakon o sprečavanju korupcije. Naime, Đukanović nije prijavio vlasništvo nad 11 komada vatrenog oružja u svom godišnjem izveštaju o prihodima i imovini za 2022. godinu. Ova odluka Agencije doneta je 23. juna 2026. godine, a rezultirala je otvaranjem postupka koji je pokrenut po službenoj dužnosti.
Prema dokumentima koje je Agencija pregledala, Đukanović je dostavio nepotpune i netačne informacije o svojoj imovini. Ova imovina, uključujući različite tipove vatrenog oružja, trebala je biti prijavljena jer je podložna obavezi registracije kod nadležnih organa. Među oružjem koje nije prijavljeno nalaze se puške modela „merkel 140E“ i „merkel K1“, kao i razni pištolji i revolveri renomiranih marki poput „smith & wesson“, „beretta“, „caracal“, „magnum research desert eagle“, „zastava CZ99“, i „north american arms“ mini revolver.
Đukanovićev punomoćnik je u pisanom izjašnjenju naveo da stranka ne spori vlasništvo nad oružjem, ali je istakao da nije postojala namera da se oružje sakrije ili da se izbegnu zakonske obaveze. Odbrana je takođe ukazala na „procesne nejasnoće“, ističući da je prošlo previše vremena od pokretanja postupka, čime bi mogla nastupiti zastara. Međutim, Agencija je te tvrdnje odbacila, naglasivši da se od javnog funkcionera na visokoj poziciji očekuje viši standard transparentnosti nego od običnih građana.
U odluci se posebno naglašava da neprijavljivanje 11 komada vatrenog oružja ne može biti tretirano kao običan previd, s obzirom na to da Đukanović ima obavezu da podnosi izveštaje o imovini još od 2016. godine. Agencija je ocenila da rokovi za pokretanje postupka nisu istekli, uzimajući u obzir koliko je vremena Đukanović proveo na javnim funkcijama i činjenicu da su propisi o izveštajima o imovini i prihodima na snazi već dve decenije.
Agencija je takođe navela da namera nije ključni element u odlučivanju o kršenju Zakona o sprečavanju korupcije. Prema tada važećem i sadašnjem Zakonu, javni funkcioneri su dužni da dostave tačne i potpune podatke u izveštajima o prihodima i imovini, uključujući i pokretnu imovinu koja podliježe obavezi registracije.
U zaključku, ASK je konstatovala da Đukanović nije postupao s „posebnom pažnjom, savesnošću i odgovornošću“ koju zahteva njegova funkcija predsednika države. Đukanović ima pravo da pokrene pravni spor pred Upravnim sudom Crne Gore u roku od 20 dana od prijema rešenja.
Ova situacija dodatno produbljuje političku krizu u Crnoj Gori, s obzirom na to da je Đukanović bio ključna figura u crnogorskoj politici tokom poslednjih decenija. Njegovo nepoštovanje zakonskih obaveza može dodatno uticati na stavove javnosti prema političarima i institucijama, a s obzirom na aktuelne tenzije u zemlji, ova situacija će sigurno biti predmet daljih rasprava i analiza.
Ovaj slučaj pokazuje koliko je važno poštovati zakone i pravila, posebno za one na javnim funkcijama, jer svako kršenje može imati ozbiljne posledice po reputaciju i povjerenje građana. Đukanović će se suočiti sa pravnim posledicama, ali i sa posljedicama po svoj politički imidž, što može imati dugoročne efekte na njegovu karijeru i buduće političke ambicije.
