Samo jedan tužilac u istoriji srpskog pravosuđa je pravosnažno osuđen zbog šurovanja sa „zemunskim klanom“. To je bio Milan Sarajlić, koji je uhapšen 19. marta 2003. dok je obavljao funkciju zamenika republičkog javnog tužioca. On je osuđen na tri godine zatvora u junu 2006. zbog primanja novca i predmeta od vođe „zemunskog klana“ Dušana Spasojevića u zamenu za otkrivanje lokacije svedoka saradnika Ljubiše Buhe Čume.
Iako je prvobitno optužen da je primio novac i predmete vrednije od 50.000 evra, kao i da je trebao da dobije milion evra od „zemunskog klana“ ako postane republički tužilac, na kraju je ocenjeno da je ta suma mnogo manja. Sarajlić je priznao da je primio 150.000 evra za informacije o svedoku Buhi i da je opstruirao istrage o raznim zločinima posle 5. oktobra.
Sarajlić je takođe navodno uticao na oslobađanje vođa „zemunskog klana“ iz pritvora, puštanjem na slobodu Spasojevića i njegove grupe. Takođe je bio plaćen za informacije sa sastanaka sa predstavnicima sudstva, tužilaštva, policije, BIA i Vlade. Na kraju je „simbolično“ osuđen. Rade Terzić, okružni tužilac u Beogradu, takođe je uhapšen zbog veza sa kriminalcima i sumnje da je izdejstvovao „pomilovanje“ članovima „zemunskog klana“ u više postupaka.
Policija je saopštila da je Terzić postao član „zemunskog klana“ svojim postupanjem i pomaganjem toj kriminalnoj organizaciji. On je bio optužen da je uticao na puštanje vođa klana iz pritvora i omogućio im da nastave sa kriminalnim aktivnostima do atentata na premijera Zorana Đinđića. Terzić je oslobođen u sudu u Smederevu zbog nedostatka dokaza.
Branislav Bezarević iz Prijepolja, bivši pripadnik BIA, je osuđen na 30 godina zatvora jer je odavao informacije o kretanju premijera Zorana Đinđića vođama „zemunskog klana“ uoči atentata. On trenutno služi kaznu u zatvoru u Beogradu – Novoj Skeli.
