Milan Petrović iz sela Odžaci kod Trstenika postao je poznat u javnosti zbog svog neobičnog zdravstvenog stanja koje se naziva Cupido sexualis enormis, što označava ekstremno pojačan polni nagon. Ovo stanje uzrokuje da njegovo telo proizvodi do sto puta više testosterona nego što je to uobičajeno kod prosečnog muškarca, što rezultira veoma dugim i učestalim erekcijama, koje ponekad traju i više od 20 sati.
Iako mnogima može izgledati kao blagoslov, Milan ističe da mu život često liči na pakao. Prvi simptomi ovog stanja pojavili su se tokom njegovog detinjstva, ali se, kako kaže, u njegovo vreme u porodici nije razgovaralo o takvim temama, pa je dugo sve to skrivao. „Najduža erekcija trajala mi je 28 sati. Srce mi je ubrzano kucalo, pritisak je skočio, bol je bio nesnosan. Više puta sam završavao u bolnici zbog toga“, priča Milan.
Un despite svojih zdravstvenih problema, Milan je poznat kao vredan i čestit čovek u svom selu. Svi ga poznaju kao pouzdanog radnika i komšiju. Ima iza sebe dva braka, oba su se završila razvodom, ali održava dobre odnose sa svojim bivšim suprugama. Takođe, brine o svojoj baki i ima dvoje dece.
Zbog svoje specifične dijagnoze, često dobija nepristojne ponude, kako od žena, tako i od muškaraca. „Bilo je svega i svačega. Žene se same javljaju, dolaze iz raznih mesta… Mnogima sam, da budem iskren, izašao u susret. Ima i muškaraca koji nude pare – jedan mi je ponudio 1.000 evra, ali ja nisam u tom fazonu. Volim samo žene, i to s poštovanjem. Nikad nikoga ne prisiljavam“, objašnjava Milan.
S obzirom na to da ne postoji konkretna terapija za njegovo stanje, Milan je sam pronašao način kako da ublaži simptome – kroz fizički rad. Poznat je kao jedan od najjačih i najizdržljivijih fizičkih radnika u svom kraju. Kopa kanale, cepa drva, nosi teret, a ponekad, kako sam kaže, izudara i staru gumu iza kuće. „Kad mi je najteže, fizički rad mi pomaže da smirim telo. Iza kuće imam sekiru i veliku gumu, i dok ne izbacim višak energije – ne stajem. Dešava se da pešačim i preko 20 kilometara dnevno“, iskren je Milan.
Iako su mu mnogi savetovali da „unovči“ svoj problem, on insistira na tome da ne može da pogazi svoje principe. „Meni je poštenje najvažnije. Nije sve u parama. Neka drugi rade kako hoće, ali ja neću da se stidim sebe kad se pogledam u ogledalo“, zaključuje Milan, dok u njegovom dvorištu mirno stoje stara guma i macola – spremni za svaki slučaj.
Milanova priča osvetljava izazove s kojima se suočavaju ljudi sa retkim medicinskim stanjima, kao i složenost ljudskih odnosa koji su često oblikovani društvenim normama i očekivanjima. Njegova hrabrost u suočavanju sa ovim problemom i doslednost svojim principima služe kao inspiracija mnogima. U svetu gde se često naglašava materijalno, Milan stavlja poštenje i integritet na prvo mesto, pokazujući da su ljudske vrednosti i moralni principi važniji od novca i materijalnih dobara.
Ova priča o Milanu Petroviću nije samo priča o neobičnom zdravstvenom stanju, već i o ljudskoj snazi, hrabrosti i sposobnosti da se suočimo sa izazovima koje život donosi.
