Naučnici su nedavno iz slojeva leda u tundrama Aljaske izvukli mikrobe koji su stari i više od 40.000 godina. Ovi mikrobi su u laboratorijskim uslovima postepeno otopljeni kako bi se pratili efekti njihovog buđenja i uticaj na globalno otopljavanje. Prema američkim medijima, otapanje leda usled globalnog zagrevanja i promena u Arktiku dovodi do buđenja mikroba koji su vekovima bili zarobljeni u permafrostu.
Permafrost, trajno zamrznuto tlo koje ostaje ispod tačke smrzavanja duže od dve godine, deluje kao prirodni frižider sa ogromnim rezervama ugljenika. Kada se ovaj sloj leda počne topiti, mikrobi u njemu mogu da otpuste ugljen dioksid, metan i druge štetne gasove koji doprinose efektu staklene bašte. Ova pojava može imati dalekosežne posledice po klimu i životnu sredinu.
Naučnici sa Univerziteta u Bolderu, Kolorado, sprovode istraživanje kako bi utvrdili koliko brzo se mikrobi aktiviraju nakon otapanja. U laboratoriji su ih izložili metodi topljenja pomoću vode, a zatim pratili njihov dalji razvoj. Istraživač Tristan Karo ističe da su ovi mikrobi poput vremenskih kapsula, te da nisu samo mrtvi uzorci, već mogu snažno da oslobađaju ugljen dioksid kada se aktiviraju.
Studija je pokazala da arktički permafrost ne oslobađa svoje zalihe ugljenika odjednom prilikom otapanja. Umesto toga, mikrobi se postepeno aktiviraju, a potrebno je vreme pre nego što počne emisija štetnih gasova. Ovi nalazi su značajni jer mogu pomoći u izradi preciznijih prognoza o brzini emisije gasova tokom otapanja Arktika.
Zaključci studije naglašavaju hitnost smanjenja sagorevanja fosilnih goriva, jer ono vodi do povećanja emisije stakleničkih gasova. S obzirom na to da se globalno otopljavanje ubrzava, važno je delovati kako bi se smanjili negativni efekti na životnu sredinu i klimu. U tom kontekstu, istraživanja poput ovog su ključna za razumevanje kako se mikrobe u permafrostu ponašaju i kako njihovo buđenje može uticati na globalne klimatske promene.
U svetlu ovih otkrića, naučnici upozoravaju da je neophodno preispitati pristupe u borbi protiv klimatskih promena. Razumevanje dinamike otpuštanja ugljenika iz permafrostnog tla može pomoći u oblikovanju politika koje će se fokusirati na smanjenje emisije štetnih gasova i očuvanje klimatske stabilnosti. Ovo istraživanje predstavlja samo jedan deo šireg spektra istraživanja koje se bavi uticajem klimatskih promena na planetu.
Iako su ovi mikrobi izuzetno stari, njihova aktivacija može imati trenutne i dugoročne posledice po ekosistem. S obzirom na to da se globalno otopljavanje nastavlja, važno je pratiti kako se ove promene odvijaju i kako mogu uticati na našu planetu. Naučnici nastavljaju s istraživanjem kako bi bolje razumeli ove procese i razvili strategije za ublažavanje potencijalno katastrofalnih efekata.
S obzirom na ozbiljnost situacije, jasno je da nam je potrebna hitna akcija kako bismo se suočili s izazovima koje donosi klimatska kriza. Ova istraživanja ne samo da pružaju uvid u prošlost, već i služe kao upozorenje za budućnost, naglašavajući koliko je važno očuvanje naše planete i smanjenje uticaja ljudskih aktivnosti na okolinu.
