Migracije su postale ključna tema u poslednjih 26 godina, a posebno su se intenzivirale u poslednjoj deceniji. O ovoj problematici govorila je profesorka sa Geografskog fakulteta, Danica Šantić, u emisiji „Despot Stefan“. Razgovor se fokusirao na pitanja odlaska i dolaska stanovništva, demografskog pada, starenja populacije, ali i na način na koji društvo percipira migrante, između straha i mogućnosti koje oni donose.
Prof. Šantić je podsetila da migracije nisu nova pojava, već su deo ljudske istorije. „Od Lusi iz istočne Afrike pre 2,18 miliona godina do danas, kretanje je odlika ljudske prirode. Ljudi su se oduvek selili da bi poboljšali svoje ekonomske uslove ili pobegli od opasnosti“, naglasila je ona. Ove migracije, prema njenim rečima, menjaju svet, koji se konstantno menja, kako fizički, tako i društveno.
U savremenom svetu, prema njenim podacima, dve trećine migranata su ekonomski migranti. Prof. Šantić ističe da se termin „problem“ sve više zamenjuje rečju „izazov“. „Migracije nisu problem; one često mogu biti rešenje problema. Međutim, negativni narativi preovlađuju. Kada sretnete nekoga ko vam deluje drugačije, javlja se otpor“, objašnjava ona.
Takođe, podseća da su građani Srbije tokom decenija odlazili na rad u inostranstvo, ali nikada nisu prekidali vezu sa svojom domovinom. „Naši gastarbajteri ne vole kada ih nazivamo dijasporom. Kažu: ‘mi nikada nismo otišli’“, dodaje Šantić.
Govoreći o migrantskoj krizi iz 2015. godine, koja je obuhvatila Balkansku rutu, Šantić ističe da je Evropa tada reagovala nespremno, a politika je preuzela primat nad naukom. „Na jednoj konferenciji u Briselu rečeno nam je da su istraživači spori i da politika ne može da čeka“, ističe ona.
Iako svaka država ima pravo da reguliše migracije, pojavljuju se pitanja o ljudima koji ne dobiju azil i zašto je broj deportacija nizak. Šantić upozorava da se Evropi u narednim decenijama predviđa masovni dolazak ekonomskih migranata, pre svega zbog demografskog pada i starenja stanovništva. „I da danas sve žene u Evropi rode troje ili četvoro dece, efekti na tržište rada videće se tek za 20 ili 30 godina. Ekonomija ne može da čeka“, naglašava ona, navodeći primer Španije koja je nedavno odobrila regularni status za 500.000 neregularnih migranata, jer joj je radna snaga hitno potrebna.
Šantić se osvrnula i na svoje lično iskustvo tokom istraživačkog projekta na Balkanskoj ruti. Od 2015. do 2022. godine, obilazila je neformalne migrantske kampove i ističe da nikada nije osećala nesigurnost. „Uvek su se prema meni odnosili sa poštovanjem“, kaže ona, naglašavajući da negativni narativi često opstaju i kada se ispostavi da su optužbe neutemeljene.
Kada je reč o pozitivnim primerima integracije, Šantić navodi lokalne inicijative u Italiji, gde su migranti naseljavali opustela sela i oživeli ruralne krajeve. Ipak, naglašava da nijedna država nije razvila savršen sistem integracije.
U zaključku, profesorka Šantić poziva na promišljanje o migracijama kao o fenomenu koji može doneti više koristi nego problema, ukoliko se društva budu otvorila prema novim mogućnostima i izazovima. U ovom kontekstu, važno je da se preispita i odnos prema migrantima kako bi se stvorila inkluzivnija i prosperitetnija zajednica.
Kompletnu emisiju možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
