Proizvodnja metli u Srbiji: Metla iz Selenče čisti ceo svet
U bajkama za decu, jašu je veštice, a u narodnoj izreci potrebna je kako biste prvo očistili svoje, pre nego li zavirite u komšijsko dvorište. Sada se sve češće koristi i u sportskom žargonu kao sinonim za ubedljivu pobedu. Za Srbiju, metla znači mnogo više.
Reč je naravno o metli, predmetu koji ne gubi popularnost ni modernizacijom. Svi je koriste, ali ko je pravi proizvođač? Pravi sirak metle proizvodi se na potezu Bački Petrovac – Selenča, koji Srbiju čini jednim od najvećih izvoznika metli u svetu.
U Selenči proizvodnju metli obavljaju dvedesetak slovačkih porodica, među kojima je i Jasmina Gašparovski, treća generacija koja nastavlja posao. Pre nekoliko godina, zajedno su proizvodili i do pet miliona metli godišnje, a Srbija je bila četvrti izvoznik na svetu.
„Sada je to negde možda oko 3,5 miliona. Dosta ljudi živi od ovog posla, sigurno da mi koliko nas ima zapošljavamo negde oko 200 ljudi. Našom metlom čisti ceo svet. Znači, metla ide u celu Evropu, mi radimo Rusiju, kolege znam da su radile za Ameriku, mi smo nešto izvezli u Maroko, tako da ne znam da li ima mesta gde nema naše metle“, navodi Jasmina Gašparovski, direktorka firme za proizvodnju metli.
U Srbiji se sirak sadi na 750 hektara, od čega je 700 u Vojvodini. Za tako mali region, izuzetno doprinose u finansijskom pogledu, ocenjuju u Privrednoj komori Vojvodine.
Mladen Petković, sekretar Privredne komore Vojvodine, kaže: „Godine 2021, ostvarili smo jedanaest miliona evra izvoza, 2022. godine deset miliona evra izvoza i 2023. – 10,5 miliona evra“.
Kada se sirak donese sa njive, sledi odvajanje semena od metlice i prerada u nekoliko faza. Majstorski posao koji se dobrim delom još uvek obavlja rukom.
„Dobijamo materijal za metle drške, žice, eksere, sirak, motamo metle, radimo po narudžbini kupca, kupac traži određenu gramažu, radimo od 15 do 20 vrsta metli“, kaže Pero Farkaš, radnik u proizvodnji.
Gotova metla ide po ceni od 2,5 evra, dok se u Nemačkoj prodaje za 18 evra. Jasmina se žali na visoke cene i poteškoće u proizvodnji zbog smanjenja porudžbina usled rata među najvećim uvoznicima. Proizvodnja je poskupela, a ljudi iz sela odlaze, čime se smanjuje broj radnika.
Rešenja postoje, ali nema ko da ih sasluša. Ako se situacija ne poboljša, porodice iz Selenče će tražiti nove poslovne prilike.
„Potrebno nam je da rešimo odlaganje otpada koji ostaje kada preradimo sirak, potrebno nam je da nam se vrati stimulacija od šest odsto, potrebno je da se malo umanje nameti – da nas neko pogleda“, smatra Jasmina Gašparovski, direktorka firme za proizvodnju metli.
Za metlu ne brinu, kažu, postojaće dok je sveta, samo je pitanje da li će je i u budućnosti masovno proizvoditi porodice iz Selenče.
