Nemački kancelar Fridrih Merc je nakon razgovora sa predsednicom Evropske komisije (EK) Ursulom Fon der Lajen i belgijskim premijerom Bartom de Veverom, održanog u Briselu, naglasio važnost zajedničkog pristupa zemalja članica EU kada je reč o zamrznutoj ruskoj imovini. Merc je istakao da je neophodno da se svi članovi EU suoče sa istim rizicima u vezi sa ovom imovinom, s obzirom na trenutne geopolitičke okolnosti.
Tokom sastanka, koji je trajao oko dva sata, tema zamrznute ruske imovine bila je u fokusu razgovora. Merc je rekao da je dijalog bio konstruktivan i da su se saglasili da je vreme od suštinskog značaja za delovanje, posebno u svetlu finansijske podrške Ukrajini koja je ključna za sigurnost Evrope. „Večeras smo imali veoma konstruktivnu razmenu mišljenja o ovoj temi“, rekao je Merc, naglašavajući da Belgija ima opravdane zabrinutosti u vezi sa potencijalnom upotrebom zamrznute ruske imovine.
Belgijska vlada je prethodno izrazila zabrinutost zbog nedostatka jasnih garancija od strane drugih članica EU o pokrivanju rizika koji bi mogli proizaći iz korišćenja te imovine. Merc je rekao da su saglasni da se konkretne zabrinutosti Belgije moraju rešiti u svakom potencijalnom rešenju, kako bi sve države preuzele isti rizik. Ova izjava ukazuje na to da Belgija želi čvrste garancije da će druge članice EU učestvovati u procesu, pre nego što se krene sa planovima o upotrebi zamrznutih sredstava.
Za dalje razmatranje ove teme, Merc je najavio da će razgovori o korišćenju zamrznute ruske imovine biti nastavljeni na predstojećem samitu EU, zakazanom za 18. decembar. Ovaj datum je važan jer će se na njemu doneti ključne odluke u vezi sa finansijskom podrškom Ukrajini i načinima na koje EU može da se suoči sa izazovima koje donosi trenutna situacija.
Osim toga, razgovor u Briselu je bio prilika da se dodatno razjasne stavovi i očekivanja između Nemačke i Belgije, kao i da se uspostavi zajednički front u vezi sa pitanjem zamrznute ruske imovine. Merc i Fon der Lajen su pokušali da uvere De Vevera da postoji plan Evropske komisije za korišćenje zamrznutih sredstava kako bi se pružila pomoć Ukrajini, što je jedan od prioriteta EU u trenutnoj krizi.
Belgija, s druge strane, ne želi da preuzme rizike bez adekvatnih garancija i osiguravajućih mehanizama koji bi omogućili da se zaštite interesi njenih građana i ekonomije. Ova situacija odražava širu dilemu unutar EU o tome kako se nositi sa ruskom imovinom koja je zamrznuta kao deo sankcija zbog agresije na Ukrajinu.
Kako se kriza nastavlja, EU će morati da pronađe ravnotežu između pružanja podrške Ukrajini i zaštite interesa svojih članica. Ova debata o zamrznutoj ruskoj imovini nije samo pravno pitanje, već i političko, s obzirom na to da se članice bore sa sopstvenim unutrašnjim izazovima i pritiscima.
U svetlu ovih razgovora, važno je napomenuti da će budući koraci EU u vezi sa ruskom imovinom imati dugoročne posledice na sigurnost i stabilnost regiona. Zbog toga je neophodno da EU deluje jedinstveno i odlučno kako bi se suočila sa izazovima koji dolaze iz Rusije, a istovremeno osigurala da se interesi svih članica uzmu u obzir.
