Nemački kancelar Fridrih Merc nedavno je izneo jasnu poruku sirijskim izbeglicama koje su našle utočište u Nemačkoj tokom dugog građanskog rata u svojoj zemlji: „Vreme je da se vrate u Siriju“. Ova izjava dolazi u kontekstu pritiska desničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD), koja traži masovni povratak sirijskih izbeglica. Merc je najavio saradnju sa predsednikom Sirije, Ahmedom al-Šaraom, kako bi se olakšao proces repatrijacije.
Kancelar je istakao da je „građanski rat u Siriji završen“ i da više ne postoje osnovi za azil u Nemačkoj. Ove tvrdnje odražavaju Mercovu strategiju pomeranja svojih konzervativaca još više udesno po pitanju migracija, što je karakteristika AfD-a. Međutim, Merc se suočava s izazovima, jer AfD postaje sve popularnija i prema nekim anketama preuzima vođstvo nad njegovom strankom.
Merc pokušava da se distancira od nasleđa bivše kancelarke Angele Merkel, čija su pravila o azilu bila liberalna, posebno tokom izbegličke krize 2015. godine. Tokom njenog mandata, u Nemačku je stiglo stotine hiljada sirijskih izbeglica, a Sirijci čine jednu od najvećih grupa izbeglica u zemlji, uz Ukrajince.
Kancelar krivi Merkelinu migracionu politiku za jačanje AfD-a, koji je sada najveća opoziciona partija u nemačkom parlamentu. Mercova najava da će repatrijacija Sirijaca postati prioritet predstavlja jedan od njegovih najdirektnijih koraka ka ispravljanju prethodnih politika. Ova strategija takođe uključuje i kontakte sa talibanskim zvaničnicima radi organizovanja deportacija Avganistanaca koji su u Nemačkoj, što je izazvalo oštre kritike grupa za ljudska prava.
U ponedeljak, Merc je pozvao al-Šara u Berlin kako bi razgovarali o deportacijama sirijskih izbeglica osuđenih za krivična dela. On je dodao da sirijski izbeglice u Nemačkoj imaju obavezu da se vrate u svoju zemlju i pomognu u obnovi nakon rata. „Bez ovih ljudi, rekonstrukcija neće biti moguća“, izjavio je Merc, naglašavajući da oni koji odbiju da se vrate mogu biti deportovani.
Međutim, pretnje deportacijom skrivaju složeniju stvarnost. Tokom godina, mnogi Sirijci su se integrisali u nemačko društvo, našli posao i stekli državljanstvo. Prošle godine, oko 287.000 sirijskih državljana radilo je u Nemačkoj, dok je približno 83.000 steklo nemačko državljanstvo. Uprkos Mercovim oštrim izjavama, još nije jasno da li planira silu kako bi vratio Sirijce, osim onih koji su počinili krivična dela.
I pored njegovih izjava, stručnjaci upozoravaju da uslovi u Siriji nisu dovoljno stabilni i bezbedni za povratak miliona izbeglica. Ova poenta je naglašena tokom nedavne posete ministra spoljnih poslova Johan Vadefula ruševinama blizu Damaska, gde je izjavio da mnogi Sirijci neće moći brzo da se vrate zbog teških uslova.
Rasprava unutar vlade o Vadefulovim komentarima primorala je Merca da zauzme čvršći stav prema povratku Sirijaca. Njegova koalicija sa socijaldemokratama, koji podržavaju blaži pristup, dodatno komplikuje situaciju. AfD koristi ovaj trenutak da prikaže sirijske izbeglice kao teret za nemački budžet.
Prema analizi dopisnika RTS-a iz Nemačke, Nenada Radičevića, ideja o deportaciji miliona Sirijaca dolazi iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU), stranke kancelara Šolca. Iako su deportacije porasle za 20 procenata, to nije značajno u odnosu na broj Sirijaca koji su se uspešno integrisali. Radičević naglašava da su migranti važni za Nemačku, ali i da trenutna nezaposlenost i ekonomski izazovi otežavaju situaciju.
Zbog svih ovih faktora, Merc će se suočiti s velikim izazovima u pokušaju da ostvari svoju strategiju repatrijacije. Dok lideri AfD-a zauzimaju maksimalistički pristup, situacija u zemlji ostaje složena, a sirijski izbeglice se često ne smatraju glavnim problemom.
