Izdavačka kuća Laguna objavila je da će 10. februara na tržištu biti novi roman Svetislava Basare pod nazivom „Đinđić: memoari s onu stranu groba“. Ovaj roman predstavlja oštru satiru na atentat na srpskog premijera Zorana Đinđića, koji je bio na čelu vlade od 2001. do 2003. godine, kao i na posledice vladavine njegovih političkih naslednika i baštinika njegovih demokratskih ideja.
Prema saopštenju Lagune, Basarin roman koristi „neiscrpan humor i hiperbolu“ kao glavna sredstva izražavanja. Ovaj rad se smatra svojevrsnim antipodom njegovog prethodnog romana „Anđeo atentata“, koji se takođe bavi tematikom atentata, ali iz drugačijeg ugla. Autor koristi sarkazam i erudiciju da bi kroz burleskne hiperbole prikazao „dvovekovnu manifestaciju naopakog srpskog mentaliteta“.
U ovom delu, Basara se fokusira na kritiku koncepta države, politike i drugih aspekata zajedničkog društvenog života, ističući ključne ličnosti koje su nosioci tih fenomena. Na taj način, autor pokušava da prikaže kako je u „farsičnoj zemlji Srbiji“ došlo do istinske tragedije koja se savršeno uklapa u klasičnu definiciju antičke tragedije. Prema toj definiciji, „vrhunski junak“ – u ovom slučaju Đinđić – gubi život u bezizglednoj borbi sa sudbinom.
Ova knjiga dolazi u trenutku kada se javnost u Srbiji još uvek bavi nasleđem Đinđića i pitanjima koja se tiču njegove politike i uticaja na savremenu srpsku društvenu scenu. Đinđić je bio ključna figura u procesu demokratizacije Srbije nakon pada Miloševićevog režima, a njegov atentat 12. marta 2003. godine ostavio je dubok trag na političku scenu zemlje. Basara, kroz svoj roman, nastoji da osvetli ne samo događaje koji su prethodili atentatu, već i posledice koje su proizašle iz toga.
Roman „Đinđić: memoari s onu stranu groba“ može se smatrati važnim doprinosom literaturi koja se bavi savremenim srpskim društvom. Autor ne samo da analizira političke događaje, već se i dotiče šireg konteksta kulturnih i društvenih fenomena, čime poziva čitaoce na razmišljanje o dubljim pitanjima identiteta, politike i sudbine.
U svetu u kojem se često zaboravljaju lekcije iz prošlosti, Basara podseća na značaj kritičkog promišljanja i analize. Njegova sposobnost da kroz humor i satiru prenese ozbiljne poruke čini ovaj roman relevantnim ne samo za one koji su živeli u vreme Đinđićevog mandata, već i za mlađe generacije koje možda nisu bile svesne političkih turbulencija koje su oblikovale savremenu Srbiju.
Osim toga, Basara se suočava sa izazovima koje sa sobom nosi pisanje o takvim teškim temama. Njegov pristup, koji kombinuje fikciju i realnost, omogućava mu da istraži složene odnose među ljudima i institucijama u Srbiji. Kroz lik Zorana Đinđića i njegove političke ideje, autor istražuje šta se dogodilo sa tim idealima i kako su ih njegovi naslednici reinterpretirali ili, u nekim slučajevima, izneverili.
Knjiga se očekuje s velikim interesovanjem, s obzirom na to da je Basara poznat po svom specifičnom stilu pisanja i sposobnosti da kroz književnost komentariše društveno-političke prilike. Njegovo delo će zasigurno izazvati rasprave i podstaknuti čitaoce da preispitaju svoje stavove o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Srbije.
U svetlu svega navedenog, „Đinđić: memoari s onu stranu groba“ ne predstavlja samo literarni rad, već i značajan kulturni događaj koji otvara vrata za nova razmišljanja i dijaloge o važnim pitanjima koja se tiču srpskog društva i politike.
