Život daleko od mesta gde ste odrasli često se doživljava kao prilika za novi početak, pun mogućnosti i novih perspektiva. Međutim, sa tom idejom dolazi i osećaj gubitka, nostalgije i ne pripadanja. Melinda Fehervari, koja je 2014. godine napustila Suboticu i preselila se u Veliku Britaniju, svedoči o ovom unutrašnjem sukobu i izazovima s kojima se suočila tokom svog boravka u stranoj zemlji.
Na početku svog putovanja, Melinda je verovala da će nova sredina doneti svežinu i prilike za lični i profesionalni razvoj. U Engleskoj je sve delovalo savršeno – organizacija, mogućnosti za posao, i izglede na bolji život. Ipak, ispod te površinske urednosti, Melinda je otkrila prazninu koju ništa nije moglo ispuniti. Čak i kada su dani bili ispunjeni obavezama i radom, noći su često bile prožete mislima o domu, o osmesima komšija i osećaju pripadnosti koji je nedostajao.
Nakon dolaska u Englesku, Melinda je započela svoj put kao mnogi imigranti – bez poznanstava i sa snovima o boljoj budućnosti. Prvi posao joj je bio u restoranu, gde je brzo napredovala zahvaljujući svojoj odlučnosti i posvećenosti. Postala je menadžer, ali je u tom poslu shvatila da dostojanstvo i vrednost ne zavise od mesta gde se nalazite, već od vašeg stava i načina na koji se ponašate prema drugima. Iako je napredovala karijerno, osećala je da nešto nedostaje.
Kako su godine prolazile, a sa njima i dolazak porodice, Melinda je sve više osećala prazninu koja se ne može ispuniti pravilima i zakonima. Tokom trudnoće, doživela je posebno teške trenutke kada je primetila kako je tretiraju kao stranca. Posledice su bile ozbiljne, a njeno zdravstveno stanje se pogoršalo zbog nedostatka adekvatne brige. Ova iskustva su je naterala da preispita vrednosti i prioritete u svom životu.
Nakon što je preživela rizičnu trudnoću, Melinda je shvatila da ni najbolji sistem ne može zameniti ljudsku brigu i bliskost. Osetila je potrebu da njena deca odrastaju među poznatim glasovima i običajima, u sredini gde svaki pogled ima smisla, a ne hladnoću koju donosi život u stranoj zemlji. Melinda je počela da razmišlja o povratku u Srbiju, shvatajući da je suština života u bliskosti i korenima koji daju snagu.
U 2020. godini, donela je tešku odluku da se vrati u svoju domovinu. Ovaj korak nije bio poraz, već potvrda da je prava sreća i uspeh često tu gde smo odrasli. Povratak je bio prilika da ponovo pronađe smisao, bliskost i snagu. Danas, dok se njen život odvija u jednostavnijem ritmu, Melinda nosi sa sobom iskustva iz dve različite zemlje i dve različite istine o svetu.
U Srbiji je ponovo pronašla sve ono što je tražila u Engleskoj. U njenom povratku krije se važna poruka: putovanje ponekad ne vodi ka novim mestima, već nazad ka sebi. Melinda mladima poručuje: „Idite, vidite, naučite – ali nikada ne zaboravite gde pripadate. Ni jedno sunce ne greje kao ono pod kojim ste odrasli.“ Ova rečenica oslikava njenu filozofiju o životu, koja se temelji na vrednostima porodice, prijateljstva i bliskosti, koje su još uvek najvažnije u svetu koji se neprestano menja.
Melindina priča je podsećanje da, iako život može biti izazovan, istinska sreća leži u tome da se osećamo voljeno i povezano sa svojim korenima. U svetu prepunom mogućnosti, vraćanje sebi i svojim korenima može biti najvažniji korak ka ispunjenju.
