Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti, upozorio je da bi Rusija mogla reagovati „odmazdom“ ukoliko Austrija odluči da zatraži članstvo u NATO-u. U svom članku za RT, Medvedev je izražavao zabrinutost zbog mogućeg napuštanja tradicionalne neutralnosti Beča, naglašavajući da bi Moskva tretirala Austriju na sličan način kao i druge skandinavske države koje su se nedavno pridružile Alijansi.
Medvedev je ukazao na to da austrijski establišment, podstaknut „krvožednim“ Briselom, razmatra mogućnost odustajanja od neutralnosti u korist članstva u NATO-u. On je rekao da to dovodi do opasnog trenda, gde razum ustupa mesto instinktu krda. U tom smislu, Medvedev je naglasio da bi članstvo u NATO-u potkopalo „duh Beča“ i status Austrije kao domaćina međunarodnih organizacija poput UN-a, IAEA, OEBS-a i OPEC-a.
Osim toga, Medvedev je ukazao na pravne aspekte ovog pitanja, tvrdeći da bi svaki korak ka pridruživanju NATO-u mogao da pokrene pravna pitanja o sposobnosti zemlje da promeni svoj neutralni status, koji je definisan ugovorima nakon Drugog svetskog rata. On je podsetio na to da je neutralnost Austrije zagarantovana Austrijskim državnim ugovorom iz 1955. godine, kao i Moskovskim memorandumom. Medvedev je smatrao da bi članstvo u NATO-u predstavljalo kršenje međunarodnog prava, posebno Bečke konvencije o pravu ugovora.
U svom tekstu, Medvedev je postavio ključna pitanja o tome da li Austrija ima pravo da se jednostrano odrekne svoje neutralnosti i da li može samostalno da odluči o pristupanju NATO-u. Na oba pitanja je dao negativan odgovor, naglašavajući da bi takvi koraci bili protivzakoniti. On je takođe sugerisao da bi bilo razumno preispitati sedešta međunarodnih organizacija kako bi se premestila u zemlje globalnog Juga i Istoka, koje bi mogle obezbediti potrebne uslove za njihov rad.
U međuvremenu, austrijska ministarka spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger pozvala je na javnu diskusiju o neutralnosti zemlje, ukazujući na to da se sigurnosna situacija promenila. Ona je naglasila da ne možemo očekivati da ćemo biti sigurni jednostavno zato što nikome ne nanosimo štetu, ukazujući na to da bi bilo naivno verovati da svet ostaje isti.
Iako Medvedev podseća na pravne aspekte i potencijalna kršenja međunarodnog prava, austrijske vlasti ističu da već sarađuju sa NATO-om kroz misije obuke i inicijativu „Partnerstvo za mir“. Ipak, politička većina u Austriji i dalje odbacuje ideju o članstvu u Severnoatlantskom savezu, što ukazuje na duboke podele unutar zemlje o pitanju neutralnosti i sigurnosti.
S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju, može se očekivati da će se ova debata nastaviti, dok se međunarodni odnosi i dalje komplikuju. Austrija se suočava sa izazovima koji postavljaju pitanje njenog tradicionalnog statusa neutralnosti, dok istovremeno pokušava da balansira između svojih međunarodnih obaveza i unutrašnjih političkih stavova.
Medvedevova izjava i stavovi o mogućem pristupanju Austrije NATO-u odražavaju šire strahove u Moskvi da bi proširenje NATO-a moglo predstavljati pretnju za rusku bezbednost. Ovo pitanje će nesumnjivo ostati u fokusu međunarodnih odnosa, posebno u svetlu sve većih tenzija između Rusije i Zapada. Mnogi analitičari smatraju da će se tokom narednog perioda nastaviti razgovori o ovom pitanju, a Austrija će morati pažljivo da razmotri sve opcije pre nego što donese konačnu odluku.
