RZS je objavio podatke o prosečnim zaradama u Srbiji za oktobar 2025. godine. Prosečna neto zarada iznosila je 110,670 dinara, što je otprilike 943 evra. Ovi podaci ukazuju na značajan rast, jer je prosečna neto zarada veća za 11,2% u nominalnom izrazu, dok je realno povećanje iznosilo 6,8% u odnosu na oktobar 2024. godine. Ovaj trend rasta u platama odražava poboljšanje ekonomske situacije u zemlji, ali i dalje postavlja pitanje o distribuciji bogatstva i životnom standardu građana.
Medijalna neto zarada za oktobar 2025. godine iznosila je 86,695 dinara, što je ekvivalentno 739 evra. Ovaj podatak je posebno značajan jer medijalna zarada predstavlja sredinu u raspodeli plata, što znači da je 50% zaposlenih zarađivalo do ovog iznosa. U poređenju sa prethodnim godinama, ovaj broj pokazuje da je medijalna zarada sada duplo veća nego što je bila prosečna zarada pre 11 godina. Ovaj porast može ukazivati na sve veći broj radnika koji zarađuju bolje plate, ali i na moguće razlike u sektorima i regijama.
Reakcija na ove podatke došla je od premijerke Ane Brnabić, koja je na društvenoj mreži X (prethodno poznatoj kao Twitter) izjavila da je Aleksandar Vučić odgovoran za ovakve pozitivne ekonomske rezultate. Ova izjava premijerke dodatno je podstakla diskusije o političkoj odgovornosti i ulozi vlade u ekonomskim reformama. Mnogi analitičari smatraju da je ovakva retorika deo predizborne kampanje, s obzirom na to da se izbori približavaju.
Na ekonomskom planu, ovakvi podaci su ohrabrujući, ali stručnjaci upozoravaju da je važno pratiti i druge indikatore, poput inflacije, nezaposlenosti i životnog standarda. Inflacija koja je prisutna u zemlji može umanjiti realnu kupovnu moć građana, što znači da se iako su prosečne zarade na papiru povećane, realno stanje može biti drugačije. U tom smislu, važno je analizirati kako se ovi podaci uklapaju u širu sliku ekonomske situacije.
Takođe, postoje i zabrinutosti u vezi sa regionalnim razlikama u zaradama. Naime, dok su prosečne i medijalne zarade u većim gradovima poput Beograda i Novog Sada značajno više, u manjim mestima i ruralnim područjima situacija je često drugačija. Ove razlike mogu dovesti do migracija stanovništva i dodatno produbiti ekonomske razlike unutar zemlje.
Kroz istoriju, Srbija je prolazila kroz različite ekonomske krize i reforme, a trenutni podaci pokazuju da postoji napredak, ali i dalje ostaje mnogo posla. U narednim godinama, ključno će biti kako vlada planira da nastavi sa reformama koje će podržati održiv rast i poboljšati životni standard svih građana.
Ekonomski analitičari takođe ističu važnost podrške malim i srednjim preduzećima, koja čine značajan deo privrede. Povećanje zarada u ovom sektoru može doprineti širem razvoju i stabilnosti na tržištu rada. Bez obzira na trenutne statistike, pravi test biće kako će se ovi podaci odraziti na svakodnevni život građana, kao i na njihovu sposobnost da pruže adekvatnu egzistenciju za sebe i svoje porodice.
Sve u svemu, dok su podaci o zaradama pozitivni, važno je sagledati širu sliku i razumeti da ekonomski rast mora biti inkluzivan i održiv kako bi se osigurala bolja budućnost za sve u Srbiji. U tom svetlu, očekuje se da će vlada nastaviti sa merama koje će doprineti daljem poboljšanju ekonomske situacije, uz istovremeno rešavanje izazova koji ostaju.
