U jednom privatnom staračkom domu u Beogradu, mlada medicinska sestra je doživela neobične i smešne trenutke sa pacijentima koji su ostavili poseban utisak na nju. Humor koji su pokazivali bolesni i nepokretni ljudi među kojima je radila, pomagao im je da se izbore sa bolešću i pružao osoblju trenutke odmora od stresnog posla. Anegdote o pacijentima koji su se izražavali medicinskom terminologijom, poput pitnja za „katetu“ ili „rengelele“, su bile česte, a osoblje je moralo da se prilagodi njihovim specifičnim zahtevima.
Hranjenje pacijenata je takođe donosilo smešne situacije, kao što je slučaj sa pacijentom koji je jeo viljuške i tvrdio da mu je to omiljeni obrok, iako mu roditelji brane. Drugi pacijent je izazivao smeh svojom navikom da gricka medicinske sestre dok ih briše oko usta, misleći da mu nude užinu.
Jedan od pacijenata u domu je imao posebnu prijateljicu sa kojom je bio u „ljubavnoj vezi“, ali su to uspešno krili od svojih unuka. Ova baka je, i pored teške situacije sa samo jednom pokretnom rukom, uspevala da izrazi svoju želju da i ona hrani medicinsku sestru. Pored njih, u domu je boravila i baka sa šizofrenijom, koja bi ponekad imala napade, ali bi uvek nosila bolest „na svoj način“.
Jedna od smešnih situacija se desila kada je baka sa šizofrenijom u sred noći mislila da je stigla na more i šetala po hodnicima doma, fascinirana „talasima“ i „lepo vreme“. Iako je medicinska sestra mogla da interveniše, odlučila je da ne pokvari baki doživljaj i uživa u njenom veselju.
Ove neobične i smešne situacije u staračkom domu pokazuju važnost humora i pozitivnog pristupa u zdravstvenom sektoru, kako za pacijente tako i za medicinsko osoblje. Ovi trenuci su pokazali da ljubav, razumevanje i poštovanje prema pacijentima mogu učiniti teške situacije lakšim i podići duhove svima uključenima u proces zdravstvene nege.
