Matica srpska, najstarija kulturna i naučna institucija u Srbiji, ove godine slavi 200 godina postojanja, od kada je osnovana 1826. godine u Pešti. Tokom dva veka, Matica je postala čuvar srpskog jezika, književnosti i identiteta, ali i svedok i učesnik ključnih društvenih promena. U razgovoru za Euronews Srbija, predsednik Matice, profesor dr Dragan Stanić, osvrnuo se na značaj ove institucije, kao i na nedavne događaje koji su uzburkali javnost, posebno incident na prošlogodišnjoj Svetosavskoj akademiji.
Stanić je istakao da je incident na Svetosavskoj akademiji doživeo kao pritisak i prelivanje društvenih tenzija u prostor koji bi trebao ostati izvan dnevne politike. On je podsetio da Matica nikada nije želela da funkcioniše u vanrednim društvenim okolnostima, a istorijski primere poput revolucije 1848–49. godine, kao i Prvog i Drugog svetskog rata, navodi kao trenutke kada institucija nije radila.
„Da bismo postigli onu vrstu fine meditativne smirenosti, moramo imati normalan ambijent,“ rekao je Stanić, naglašavajući da prelazak događaja sa ulice u instituciju poput Matice stvara nenormalne okolnosti. Osobito ga je pogodilo što su među studentima prepoznao i svoje bivše studente, što ukazuje na složenost situacije.
Iako je imao razumevanja za performans i neoavangardnu umetnost, Stanić je rekao da nije svako mesto pogodno za takvu vrstu delatnosti. „Studentima sam ponudio dijalog, ali ne u formi upada i prekidanja svečanosti. Zamolio sam ih da to ne rade tada, ali sam im ponudio da razgovaramo kad god žele,“ dodao je. Nažalost, studenti su odbili njegovu ponudu za dijalog, što Stanić smatra da ukazuje na drugačije namere.
Stanić se takođe osvrnuo na ono što naziva „dvostrukim moralom“ među mladima, gde se ponašanje razlikuje od javnog deklarisanja ciljeva. Istakao je zabrinutost da će takav pristup ugroziti mentalnu konstrukciju mladih ljudi. U širem društvenom kontekstu, smatra da blokade univerziteta i škola ne mogu rešiti probleme poput korupcije ili funkcionisanja sudstva.
„Nećemo problem u sudstvu rešiti time što proizvodimo novi problem blokirajući univerzitet,“ naglasio je. Na pitanje o političkom pritisku tokom događaja na Svetosavskoj akademiji, Stanić je potvrdio da je pritisak dolazio i iznutra, od zaposlenih koji su javno iskazivali političke stavove na društvenim mrežama.
„Matica mora imati distancu prema svim oblicima dnevno-političkog ponašanja,“ naglasio je. „Poštujemo legalno izabranu vlast, ko god da je dobio legitimitet na izborima. Kada se vlast promeni, razgovaramo sa onima koji su tada legalni predstavnici.“
I pored izazova, Stanić je otvoren za dijalog, naglašavajući da bi Matica mogla posredovati u društvenom dijalogu, pod uslovom da se razgovor vodi uljudno i bez agresije. Govorio je i o značaju kontinuiteta Matice srpske i njenim savremenim projektima, među kojima se izdvaja „Srpski biografski rečnik“ i „Srpska enciklopedija“.
Iako Matica trenutno realizuje više od sto naučnih projekata, Stanić priznaje da se kultura i nauka nalaze na margini društvenih prioriteta. „Mi u Matici verujemo u spor, smiren razgovor, u predavanje koje traje 45 minuta i zahteva koncentraciju,“ rekao je, naglašavajući suprotnost ovom pristupu i dominaciji kratkih medijskih formi.
U godini kada obeležava dva veka postojanja, Matica srpska se, kako se može zaključiti iz njegovih reči, nalazi između tradicije i savremenih izazova, nastojeći da očuva prostor dijaloga u društvu koje je opasno podeljeno.
