Komesarka EU za proširenje Marta Kos izjavila je danas u Talinu da je borba protiv korupcije i izgradnja demokratskih institucija od suštinskog značaja za proces proširenja Evropske unije. Tokom skupa posvećenog ovoj temi, Kos je naglasila potrebu za jačanjem zaštitnih mehanizama u budućim ugovorima o pristupanju kako bi se obezbedilo da nove članice nastave da sprovedu reforme i da ne odustaju od preuzetih obaveza tokom pregovora.
Kos je ukazala na rastuće tenzije između potrebe za vremenom da se uspostavi kredibilan pristup zasnovan na zaslugama i sve većim pritiscima spoljašnjih aktera na kandidate. Ona je istakla da trenutna geopolitička situacija stvara nestabilnost i da je „status quo“ sve manje sposoban da odgovori na izazove koji se postavljaju pred EU.
U svom izlaganju, Kos je identifikovala pet ključnih elemenata koji bi trebali da budu centralni u debati o budućnosti proširenja EU. Prvi od njih je da ne sme biti prečica u reformama. „Borba protiv korupcije i izgradnja demokratskih institucija ostaju temelj proširenja EU. Puno članstvo ne sme doći na štetu ovih reformi. Samo kredibilan reformski put može da podupre poverenje država članica i građana“, naglasila je.
Drugi element, kako je navela, jeste da ne sme biti „trojanskih konja“, odnosno potrebna je „polisa osiguranja“ protiv nazadovanja. Kos je podsetila na lekcije iz 2004. godine, kada su se suočili sa problemima zbog nedostatka zaštitnih mehanizama. „Moramo imati mehanizme koji obezbeđuju da se novi članovi pridržavaju pravila i da integritet naše Unije bude očuvan, čak i 5, 10 ili 20 godina kasnije“, dodala je.
Komesarka je istakla da sledeći ugovori o pristupanju moraju sadržavati snažnije zaštitne mehanizme, kako bi se obezbedilo da nove države članice nastave da održavaju rezultate u ključnim oblastima. „Kako Crna Gora zatvara poglavlja, njen ugovor o pristupanju trebao bi da postane prvi u novoj generaciji ugovora“, rekla je.
Prema njenim rečima, zaštitne mere treba da ostanu na snazi onoliko dugo koliko je potrebno. „Naši ugovori su jasni: ne smeju stvarati članstvo u dva nivoa za zemlje koje su potpuno usklađene sa pravnom tekovinom EU. Ako novi članovi poštuju pravila, te zaštite neće ni primetiti. No, ako zemlje krenu unazad u oblastima kao što su demokratija i vladavina prava, zaštitni mehanizmi moraju biti aktivirani“, naglasila je Kos.
Osim toga, ona je najavila da će predložiti ugovore o pristupanju Savetu, kako bi države članice mogle da nastave raspravu o ovoj temi. „Moramo mnogo brže dopreti do naših budućih građana. Suočavamo se sa spoljnim silama koje žele da destabilizuju Evropu, a u našim zemljama kandidatima postoje pokreti koji pogrešno prikazuju proces proširenja kao ćorsokak“, rekla je.
Kos je istakla da se već radi na integraciji u Jedinstveni evropski platni prostor i zonu slobodnog rominga, koja je proširena na Ukrajinu i Moldaviju. „Predlažemo državama članicama da isto učine za šest zemalja Zapadnog Balkana. Moramo ići dalje i doneti direktne koristi građanima i preduzećima u zemljama kandidatima u oblastima energije, bezbednosti i unutrašnjeg tržišta“, dodala je.
Na kraju, Kos je naglasila da će završetak rata u Ukrajini otvoriti hitna pitanja o tome kako EU može da integriše zemlje kandidate sa kojima trenutno pregovara. „U tim raspravama, integracija Ukrajine u EU – u kontekstu primene mirovnog sporazuma i mogućih bezbednosnih garancija – nesumnjivo će doneti nove impulse“, zaključila je.
