Damjan Škipina, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske, izneo je oštru kritiku na račun Marte Kos, koja je doputovala u trodnevnu posetu Sarajevu. On je izjavio da se iza floskula o „secesionizmu“ i „secesionističkim zakonima“ Republike Srpske zapravo krije želja za održavanjem kolonijalnog poretka u Bosni i Hercegovini, gde bi strane sile donosile odluke umesto izabranih predstavnika naroda. Škipina je naglasio da Republika Srpska donosi zakone ne kako bi ugrožavala nekoga, već kako bi zaštitila svoj ustavni položaj i prava koja su joj garantirana Dejtonskim sporazumom.
Prema njegovim rečima, tvrdnje Marte Kos o secesionističkim zakonima predstavljaju pokušaj kriminalizovanja prava Republike Srpske da odlučuje o pitanjima vezanim za njeno postojanje. On je dodao da je upravo negiranje Ustava Bosne i Hercegovine i nadležnosti Republike Srpske glavni destabilizujući faktor u zemlji. Škipina je podvukao da će Republika Srpska nastaviti da donosi zakone u skladu sa Ustavom, bez obzira na pritiske, jer je to pitanje slobode i poštovanja njenih institucija i naroda.
Škipina je na specifičan način osudio Martu Kos, naglašavajući da ona nema ni pravni ni moralni autoritet da komentariše zakone Republike Srpske. „Ona bi trebalo da zna da Srpska nije nastala voljom stranih ambasada, već kao rezultat žrtve i borbe srpskog naroda. O njenim zakonima odlučujeće se isključivo u Narodnoj skupštini, a ne u Ljubljani, Briselu ili Sarajevu“, poručio je Škipina.
On je takođe ukazao na to da nije Republika Srpska ta koja krši Dejtonski sporazum, već oni koji se predstavljaju kao njegovi zaštitnici, dok u praksi brišu Ustav i dogovor dva ravnopravna entiteta i tri konstitutivna naroda. Škipina je potencirao da su strane intervencije i pritisci na Republiku Srpsku ne samo neprihvatljivi, već i kontraproduktivni za stabilnost i mir u regionu.
Marta Kos, koja se nalazi na čelu Misije OSCE-a u Bosni i Hercegovini, suočila se s kritikama zbog svog stava prema zakonodavstvu Republike Srpske. Škipina je naglasio da je njen pristup neprihvatljiv, te da bi trebala da se fokusira na istinske probleme i izazove s kojima se suočava Bosna i Hercegovina, umesto da se bavi politikom koja dodatno polarizuje situaciju u zemlji.
Škipina je takođe apelovao na međunarodnu zajednicu da prestane sa mešanjem u unutrašnje poslove Republike Srpske i da poštuje njene zakone i suverenitet. On smatra da bi bilo bolje da se umesto pritisaka i kritika, pruži podrška jačanju institucija i dijalogu među svim narodima u BiH.
Zakonodavne aktivnosti Republike Srpske, kako je naglasio, imaju za cilj očuvanje njenog ustavnog statusa i prava, a ne izazivanje sukoba. Škipina je istakao da su svi zakoni doneseni u skladu sa Ustavom i da je važno da se poštuju odluke Narodne skupštine kao najvišeg zakonodavnog tela.
Vreme će pokazati kakve će posledice imati trenutni odnosi između Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i međunarodne zajednice. Škipina je izrazio nadu da će u budućnosti prevladati dijalog i razumevanje, a ne sukobi i nesporazumi koji mogu dodatno ugroziti mir i stabilnost u regionu.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je situacija u Bosni i Hercegovini kompleksna i da zahteva pažljiv pristup svih aktera, kako bi se izbegle tenzije i osigurao održiv mir. Dialog i međusobno poštovanje ključni su za prevazilaženje razlika i izgradnju zajedničke budućnosti.
