Međuzvezdani objekat 3I/Atlas, za koji se veruje da je star oko sedam milijardi godina, približiće se Marsu 3. oktobra 2025. godine. Ovaj neobični objekat, otkriven 1. jula 2025. u okviru programa Atlas u Čileu, proći će na samo 28,9 miliona kilometara od Marsa, pružajući astronomima jedinstvenu priliku da prouče njegov sastav i strukturu. Sa brzinom od 61 kilometar u sekundi, 3I/Atlas je najbrži međuzvezdani objekat ikada otkriven.
U trenutku kada se objekat približi Marsu, NASA će koristiti kameru HiRISE na satelitu „Mars Reconnaissance Orbiter“ kako bi snimila njegov prolazak, uz podršku instrumenta Evropske svemirske agencije (ESA) na sondama Mars Express i ExoMars Trace Gas Orbiter (TGO). Naučnici očekuju da će ovo omogućiti dobijanje visoko rezolucijskih snimaka koji će pomoći u razlikovanju jezgra komete od oblaka prašine oko nje. Ovi oblaci su bogati ugljen-dioksidom, što je otkriveno tokom nedavnih istraživanja svemirskog teleskopa Džejms Veb.
Metju Hopkins, jedan od astronomskih istraživača koji su identifikovali 3I/Atlas, naziva ovo otkriće „neobičnim iznenađenjem“. Ako se potvrdi starost od sedam milijardi godina, 3I/Atlas bi mogao postati najstariji objekat ikada primećen. Iako se pretpostavlja da postoje mnogi slični objekti u svemiru, ovo otkriće je značajno zbog jedinstvenih osobina koje pokazuje.
3I/Atlas je treći potvrđeni međuzvezdani objekat, nakon 1I/Oumuamua i 2I/Borisov. Njegovi snimci otkrivaju karakteristike koje astronomi još uvek ne mogu u potpunosti objasniti. Na primer, snimci teleskopa Habl pokazuju sjaj usmeren prema Suncu, što je neobično za komete, koje obično imaju rep okrenut od Sunca zbog solarnog vetra.
Pored toga, spektroskopska posmatranja teleskopa Very Large Telescope (VLT) otkrila su zanimljiv porast stope gubitka mase nikla, bez prisustva gvožđa, što može ukazivati na tehnološko poreklo objekta. To je posebno zanimljivo jer se na Zemlji nikl obično nalazi u leguri sa gvožđem.
Ekstremna brzina 3I/Atlas, koja je oko 600 puta veća od brzine najbržeg trkačkog automobila, može biti rezultat njegovog porekla iz „debelog diska“ starih zvezda u Mlečnom putu. Astrofizičar Avi Loeb sugeriše da je objekat mogao biti „izbačen ogromnom relativnom brzinom u odnosu na svoju matičnu zvezdu“ zbog interakcija sa patuljastim zvezdama.
Nakon prolaska pored Marsa, 3I/Atlas će se kretati ka perihelu, tački najbližoj Suncu, 29. oktobra, kada će mu se približiti na 203 miliona kilometara. Tokom ovog perioda, posmatranja sa Zemlje biće otežana zbog blizine Suncu, što znači da će astronomi imati ograničene mogućnosti za proučavanje objekta sve do decembra, kada bi mogao biti ponovo vidljiv zbog sublimacije materijala sa njegove površine.
