Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, izjavila je da podrška visoke predstavnice Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost, Kaje Kalas, suverenitetu Danske, predstavlja i odbijanje priznanja nezavisnosti Kosova. Ova izjava usledila je nakon što je Kalas naglasila važnost poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta članica EU, kao i pridržavanje međunarodnih obaveza prema Povelji UN i NATO.
Zaharova je komentarisala situaciju putem svog Telegram kanala, ukazujući na to da stavovi EU o Grenlandu impliciraju šire geopolitičke odnose i da se čini da se potcrtava potreba za očuvanjem suvereniteta, ne samo Danske, već i kada je reč o drugim pitanjima, uključujući i Kosovo. Ova izjava dodatno naglašava kompleksnost međunarodnih odnosa i prepliće se sa trenutnim događajima u vezi sa Grenlandom.
U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp je imenovao Džefa Lendrija, guvernera Luizijane, za specijalnog izaslanika za Grenland. Ova odluka je izazvala značajne reakcije u Danskoj, gde su vlasti izrazile zabrinutost zbog potencijalnog pripojenja ovog ostrva Sjedinjenim Američkim Državama. Lendri je nakon imenovanja najavio ambiciju da postigne pripojenje Grenlanda, što je dodatno zakomplikovalo diplomatske odnose između SAD-a i Danske.
Tramp je ranije iskazivao želju da se Grenland, koji je autonomna teritorija Danske, pridruži Sjedinjenim Američkim Državama. Tokom marta, Tramp je ponovo naglasio svoju opredeljenost za aneksiju Grenlanda, ističući da će poštovati odluku lokalnog stanovništva o pridruživanju SAD-u. Njegovi stavovi o Grenlandu nisu novi; tokom svog prvog mandata, Tramp je već pokušao da kupi ostrvo, što su danske vlasti tada odbacile.
Ove aktivnosti su izazvale intenzivne diplomatske razgovore, uključujući poziv američkog ambasadora u Danskoj u Ministarstvo spoljnih poslova. Danske vlasti izrazile su zabrinutost povodom Trampovih pretnji o visokom carinskom oporezivanju, ukoliko ne dođe do dogovora oko Grenlanda. Ova situacija postavlja pitanja o budućnosti odnosa između SAD-a i Danske, kao i o širem kontekstu međunarodnih politika koje se tiču suvereniteta i teritorijalne integracije.
Kalasova je, komentarišući situaciju, naglasila da je poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta od ključnog značaja za stabilnost u regionu, što se može tumačiti kao direktna reakcija na Trampove ambicije. U ovom trenutku, postavlja se pitanje kako će se međunarodna zajednica postaviti prema ovim sve prisutnijim tenzijama, koje se ne tiču samo Grenlanda, već i šireg spektra geopolitike, uključujući Kosovo i njegovu nezavisnost.
Ova situacija takođe reflektuje trenutne izazove sa kojima se suočavaju mnoge zemlje u pogledu svojih teritorijalnih integriteta i suvereniteta, a stavovi velikih sila poput SAD-a i Rusije dodatno komplikuju ovu problematiku. U svetlu ovih događaja, očigledno je da se međunarodni odnosi nastavljaju razvijati, a svaka izjava i odluka može imati dalekosežne posledice po stabilnost regije i međunarodni pravni poredak.
Kako se situacija bude razvijala, sve oči su uprte ka Grenlandu i Danskoj, gde će se morati doneti teške odluke koje će oblikovati budućnost ovih teritorija i njihovih odnosa sa snagama koje teže njihovom suverenitetu.
