Mapa opasnosti od zemljotresa koju su izradili Evropski fondovi za opasnost i rizik od zemljotresa (EFEHR) ukazuje na visoki rizik od jakih potresa u tri balkanske zemlje. Ova mapa je deo ažuriranog modela opasnosti od zemljotresa za Evropu (ESHM20) i prikazuje očekivani nivo podrhtavanja tla na određenim lokacijama. Podrhtavanje tla se meri kao maksimalno ubrzanje tla (PGA), a vrednosti su prikazane u procentima od Zemljinog gravitacionog ubrzanja.
Mapa koristi različite boje kako bi označila nivo rizika: bela i zelena predstavljaju područja niskog rizika, žuta do narandžasta označavaju umereni rizik, dok tamnocrvena do ljubičasta označavaju visoki rizik. Na osnovu ovih oznaka, Grčka, Albanija i Rumunija su označene kao zemlje u velikoj opasnosti od zemljotresa, uz dodatak Turske i Italije, koje su takođe podložne jakim potresima.
Prema propisima o projektovanju, zgrade otporne na zemljotrese su dizajnirane da izdrže očekivane nivoe podrhtavanja tla, sa verovatnoćom od 10% da će ti nivoi biti prekoračeni u određenom vremenskom intervalu od 50 godina. Ovo se smatra prosečnim vekom trajanja stambene zgrade, a podrhtavanje se očekuje da će biti prekoračeno svakih 475 godina, što se naziva periodom povratka opasnosti.
S obzirom na to da je opasnost od zemljotresa značajna i u drugim delovima Evrope, zemlje kao što su Austrija, Belgija, Francuska, Nemačka, Island, Norveška, Portugal, Slovenija, Španija i Švajcarska takođe su podložne riziku. Važno je napomenuti da zemljotresi mogu nastati čak i u regionima sa niskim ili umerenim seizmičkim rizikom, što dodatno naglašava potrebu za oprezom i pripremom.
U svetlu ovih informacija, stručnjaci pozivaju na povećanje svesti o rizicima od zemljotresa i na unapređenje infrastrukture kako bi se smanjila mogućnost katastrofalnih posledica. Obrazovanje građana o sigurnosnim merama i evakuaciji u slučaju zemljotresa takođe je ključno za smanjenje straha i povećanje sposobnosti zajednica da se suoče sa ovim prirodnim fenomenom.
Sve u svemu, ova mapa opasnosti od zemljotresa predstavlja značajan korak prema razumevanju i upravljanju rizicima u regionima koji su podložni seizmičkoj aktivnosti. Sa sve većim brojem ljudi koji žive u urbanim sredinama, važno je da se nastavi sa istraživanjem i razvojem strategija koje će pomoći u zaštiti života i imovine od potencijalnih zemljotresa u budućnosti.
