Dok tenzije na Bliskom istoku dostižu vrhunac, nova mapa iranskog raketnog arsenala postavlja ozbiljna pitanja o bezbednosti Evrope. Iran, sa svojom sposobnošću da lansira rakete dometa do 4.000 kilometara, više nije ograničen na regionalne pretnje, što je izazvalo alarm među evropskim bezbednosnim službama. Iako se do sada verovalo da iranske rakete mogu doseći samo do 2.000 kilometara, nedavni napad na britansku bazu na ostrvu Dijego Garsija pokazuje da situacija nije onakva kakva se činila.
Ovo je nateralo vojne analitičare da preispitaju iranske sposobnosti. Izraelske odbrambene snage upozoravaju da Iran ima rakete poput Horamšahr-4, koje, uz smanjenje težine bojeve glave, mogu da dostignu ciljeve čak i u srcu Evrope. Ova promena u dometima iranskih raketa je značajna i može da ima dalekosežne posledice za evropsku bezbednost.
Analiza dometa iranskih raketa otkriva da su mnoge evropske zemlje u „crvenoj zoni“, odnosno unutar dometa. Dok su gradovi poput Londona, Pariza i Madrida direktno ugroženi, Portugal se ističe kao jedina evropska zemlja koja se nalazi van dometa iranskih projektila, zahvaljujući svom geografskom položaju na zapadu Iberijskog poluostrva. Ova situacija ostavlja Španiju, koja je već u zoni rizika, veoma ranjivom.
Prema novim analizama, čak 54 zemlje su potencijalno izložene pretnji iranskih raketa. Različite zone rizika uključuju jugoistočnu Evropu, koja je pod direktnom pretnjom, kao i centralnu i severnu Evropu, koje bi mogle postati mete ukoliko Iran upotrebi naprednije raketne sisteme. U ovom kontekstu, vojne snage u Evropi moraju se pripremiti za moguće scenarije.
Iran posedujući raznovrstan raketni arsenal, uključuje rakete kao što su Sajdžil, Horamšahr, Fatah-1 i Fatah-2, koje su sposobne da dostignu velike brzine i predstavljaju ozbiljnu pretnju za evropske prestonice. S obzirom na to da se situacija na Bliskom istoku sve više internacionalizuje, evropski lideri se oslanjaju na NATO kao zaštitu.
Međutim, razlike u odbrambenim sistemima između Izraela i Evrope mogu postati problematične. Dok Izrael koristi sofisticirane sisteme poput Arrow-3 koji su sposobni da presreću rakete van atmosfere, Evropa se oslanja na NATO integrisani sistem koji, iako moćan, možda neće biti dovoljno brz ili efikasan protiv novih iranskih pretnji.
Iako neki vojni stručnjaci smatraju da bi lansiranje rakete na udaljenost od 4.000 kilometara značilo smanjenje njene razorne moći, sama pretnja ostaje prisutna. Sa svakom raketom koja bi mogla da bude upućena ka Evropi, postoji rizik od sukoba sa snažnim protivraketnim sistemima NATO-a. Evropa se suočava s novom realnošću u kojoj su mir i sigurnost postali daleki pojam s obzirom na rastuće iranske sposobnosti.
