U Republici Srpskoj, prema najnovijim podacima Agencije za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine, nezaposlenost u julu 2023. godine smanjena je za 91 osobu ili 0,18% u poređenju sa junom. Ova informacija donosi malo svetlosti na situaciju na tržištu rada u ovom entitetu, nasuprot Federaciji BiH gde je zabeležen porast nezaposlenosti od 4.090 osoba, što predstavlja povećanje od 1,61%.
Na kraju jula, na evidencijama zavoda i službi za zapošljavanje u Bosni i Hercegovini registrovano je ukupno 320.940 nezaposlenih osoba. Ovaj broj je indikativan za stanje tržišta rada u celoj zemlji, koje se suočava sa različitim izazovima. Iako je u Republici Srpskoj zabeležen blagi pad nezaposlenosti, ukupna slika ostaje zabrinjavajuća s obzirom na to da je broj nezaposlenih u Federaciji BiH nastavio da raste.
Jedan od ključnih faktora u analizi nezaposlenosti jeste struktura nezaposlenih. Na listama nezaposlenih najviše je kvalifikovanih radnika, kojih je oko 100.000, što čini otprilike 31,2% od ukupnog broja nezaposlenih. Ova cifra ukazuje na to da postoji značajan broj ljudi sa potrebnim kvalifikacijama koji ne mogu pronaći odgovarajuće zaposlenje.
Pored kvalifikovanih radnika, značajan deo nezaposlenih čine i nekvalifikovani radnici, kao i lica sa srednjom stručnom spremom. Oko 92.000 osoba ili 28,6% nezaposlenih imaju nekvalifikovanu ili srednju stručnu spremu. Ova informacija sugeriše da je na tržištu rada prisutan jaz između obrazovanja i dostupnih radnih mesta, što dodatno otežava pronalaženje zaposlenja za mnoge građane.
U ovom kontekstu, važno je razmotriti mere koje bi mogle doprineti smanjenju nezaposlenosti i poboljšanju ukupne ekonomske situacije. Obrazovne institucije i vlada treba da rade na razvoju programa obuke i prekvalifikacije kako bi se nezaposlenima pružila mogućnost da steknu nove veštine koje su tražene na tržištu rada. Takođe, podsticanje preduzetništva i podrška malim i srednjim preduzećima mogli bi doprineti stvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti.
S obzirom na trenutne trendove, od suštinskog je značaja da se prepozna da nezaposlenost nije samo ekonomski problem, već i socijalni izazov koji može imati dugoročne posledice na društvo. Visoka nezaposlenost može dovesti do povećanja siromaštva, socijalne excluzije i smanjenja životnog standarda građana. Stoga je neophodno da se svi relevantni akteri, uključujući vladu, poslodavce, obrazovne institucije i nevladine organizacije, uključe u pronalaženje rešenja za ovaj problem.
Na kraju, iako su podaci o smanjenju nezaposlenosti u Republici Srpskoj ohrabrujući, potrebno je raditi na održavanju ovog trenda i njegovom daljem unapređenju. Samo zajedničkim naporima može se stvoriti povoljnije okruženje za zapošljavanje, koje će omogućiti građanima da pronađu odgovarajuće poslove i doprinesu razvoju društva u celini. U tom smislu, važno je pratiti statističke podatke i analizirati trendove kako bi se pravovremeno reagovalo na promene na tržištu rada.
Dok se na jednoj strani beleži blagi pad nezaposlenosti, na drugoj, izazovi i dalje ostaju prisutni. Ključno je da se nastavi sa radom na reformama koje će doneti pozitivne promene i omogućiti otvaranje novih radnih mesta, što će na kraju doprineti boljem životu svih građana.
