Mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, kritikovao je visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, Žozepa Borelja, zbog pokušaja da ospori planirane programe mađarskog predsedavanja EU. Sijarto je izjavio da nije dobio poziv od Borelja za sednicu Saveta za spoljne poslove koja se poklapa sa neformalnim sastankom u Budimpešti koji je zakazao Mađarska. Ministar je izrazio žaljenje zbog ovakvog postupka visokog predstavnika, ističući da je Borel bio neuspešan u vođenju evropske spoljne politike u proteklih pet godina.
Sijarto je istakao da EU danas ima mnogo važnijih problema koje treba rešavati, umesto što se bavi ovakvim sitnim političkim manevrima. On je ocenio da je prioritet trebalo da bude rešavanje aktuelnih problema na kontinentu, poput ratova, umesto što se bavi osporavanjem planova mađarskog predsedavanja EU. Ministar je izrazio nadu da će odlazak Borelja sa funkcije doneti pozitivne promene za EU u oblasti spoljne politike i zaustaviti pad njenog značaja.
Sijarto je naveo da je kao ministar spoljnih poslova imao iskustvo rada sa tri visoka predstavnika EU za spoljnu politiku i da je svaki put kada bi im istekao mandat, bio ubeđen da stvari ne mogu biti gore. Međutim, kako je istakao, uvek bi se prevario i situacija bi se dodatno pogoršala. Ipak, ima nadu da će odlazak Borelja sa funkcije doneti neophodne promene i popraviti položaj Evropske unije u spoljnoj politici.
Ovakav sukob između mađarskog ministra spoljnih poslova i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost stavlja dodatni pritisak na već narušene odnose unutar EU. Mađarska se već neko vreme suočava sa kritikama zbog kršenja demokratskih principa i prava manjina, što dodatno komplikuje njene odnose sa ostatkom evropskih članica. Sa druge strane, EU se bori sa brojnim unutrašnjim i spoljnopolitičkim izazovima, uključujući situaciju na istoku Ukrajine, migrantsku krizu i napetosti sa Rusijom.
Spor između Sijarta i Borelja samo pokazuje koliko je složena politička situacija u EU i koliko je teško postići jedinstvo među članicama. Očigledno je da postoje duboke podele i različita viđenja prioriteta unutar Unije, što dodatno komplikuje već tešku situaciju u kojoj se nalazi Evropa. Nadamo se da će sukobi poput ovog biti rešeni na diplomatski način i da će se članice EU usredsrediti na zajedničke ciljeve i izazove koji ih očekuju u budućnosti.
