Manastir Esfigmen na Svetoj Gori, koji je trenutno u centru pažnje zbog pokušaja izbacivanja monaha od strane grčke policije, krije srpsku tajnu iz prošlosti. Veza srpskih vladara sa Svetom Gorom datira još od vremena Svetog Save Prvog Srpskog, koji je zajedno sa ocem Simeonom obnovio zapusteli manastir Hilandar i postavio temelje srpske duhovnosti. Podaci iz istorije pokazuju da su Nemanjići obilno darivali sve svetogorske svetinje, uključujući i manastir Esfigmen.
Veza srpskih vladara sa Svetom Gorom je neraskidiva, što je dokazano kroz istorijske podatke. Manastir Esfigmen je srpski koliko i grčki, jer je ktitor Srbin. Despot Đurađ Prvi Branković je izdao povelju 1429. godine, samo dve godine nakon stupanja na presto, kojom je potvrdio svoje pokroviteljstvo nad manastirom Esfigmen. Ova povelja svedoči o ekonomskoj podršci Srba širom Svete Gore.
Povelja Despota Đurađa Prvog Brankovića iz 15. veka je važan dokument koji pokazuje da su Srbi imali mogućnost da šire svoje pokroviteljstvo na Svetu Goru. U povelji se takođe apeluje na buduće vladare da ne naruše ovu podršku, uz pretnju prokletstva od strane Gospoda Boga i svetaca. Manastir Esfigmen je imao za novog ktitora Srbina Đurađa Brankovića.
Trenutno, situacija u manastiru Esfigmen na Svetoj Gori je napeta, sa grčkom policijom koja pokušava da izbaci monahe koji su se odvojili od zvanične pravoslavne crkve. Monasi se zabarikadirali unutra i obećavaju da će se boriti do smrti. Ovaj sukob naglašava i raspravu o istoriji i vezi Srba sa Svetom Gorom, koja se proteže kroz vekove.
Uprkos pokušajima izbacivanja monaha, manastir Esfigmen i dalje čuva srpsku tajnu i tradiciju, uprkos turbulentnoj političkoj i verskoj situaciji na Svetoj Gori. Očekuje se dalji razvoj događaja u vezi sa pokušajem izbacivanja monaha iz ovog drevnog manastira, dok se istovremeno istražuju i raspravljaju veze srpskih vladara sa Svetom Gorom u prošlosti.
