ZAGREB – Trgovina na malo u Hrvatskoj beleži zapažene promene u novembru 2023. godine, prema najnovijim podacima koje je objavio Državni zavod za statistiku (DZS). U ovom mesecu, maloprodaja je porasla za 1,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, što predstavlja značajno usporavanje u poređenju sa oktobarskim rastom od 4,1 odsto. Ovaj trend ukazuje na to da hrvatska ekonomija, iako još uvek pokazuje rast, možda ulazi u fazu stabilizacije ili opadanja.
Hrvatska maloprodaja beleži kontinuirani međugodišnji rast već 32 meseca zaredom, što je pozitivan signal za ekonomiju zemlje. Ipak, trenutni rast je najsporiji od marta 2023. godine, što može biti znak da se potrošačka potražnja usporava, a ekonomski faktori počinju da utiču na ponašanje potrošača. Ova situacija može biti rezultat različitih faktora, uključujući inflaciju, promene u potrošačkim navikama i opšte ekonomske prilike.
U pogledu strukture maloprodaje, primetno je da je promet od trgovine na malo hranom, pićem i duvanskim proizvodima opao za 2,6 odsto. Ovo može sugerisati da su potrošači, usled rastućih cena ili promena u navikama, smanjili potrošnju na osnovne životne namirnice. S druge strane, promet od trgovine na malo neprehrambenim proizvodima (izuzev trgovine motornim gorivima i mazivima) porastao je za 4,1 odsto. Ovaj rast može se povezati sa povećanim interesovanjem za kupovinu neprehrambenih artikala, kao što su odeća, elektronika i drugi potrošački proizvodi.
Ekonomski analitičari smatraju da bi ovi trendovi mogli imati dalekosežne posledice po hrvatsku ekonomiju. U svetlu globalnih ekonomskih izazova, uključujući inflaciju i promene na tržištu rada, potrošači bi mogli postati oprezniji u svojim kupovinama. To bi moglo dodatno uticati na maloprodajne lance koji se oslanjaju na stabilnu potražnju za svojim proizvodima.
Osim toga, analitičari ukazuju na mogućnost da bi se u narednim mesecima mogli javiti dodatni pritisci na maloprodaju. Naime, s obzirom na to da se približavaju praznici, tradicionalno vreme za povećanu potrošnju, svaka promena u potrošačkoj potražnji mogla bi imati značajan uticaj na maloprodajne rezultate. U tom smislu, trgovci će možda morati da prilagode svoje strategije kako bi privukli kupce i zadržali konkurentnost na tržištu.
Takođe, važno je napomenuti da se hrvatska ekonomija suočava sa izazovima i na globalnom nivou, kao što su promene u trgovinskim odnosima i ekonomskoj politici drugih zemalja. Ovi faktori mogu dodatno uticati na maloprodaju i potrošačke navike, te je od suštinskog značaja da se prate trendovi kako bi se pravovremeno reagovalo na promene.
U zaključku, iako Hrvatska i dalje beleži rast u maloprodaji, trenutni podaci ukazuju na usporavanje rasta, što može biti znak predstojećih izazova. Trgovci i analitičari moraju pažljivo pratiti ove trendove kako bi se prilagodili novonastalim okolnostima i osigurali stabilnost u sektoru maloprodaje. U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako će se hrvatska ekonomija razvijati u narednim mesecima, posebno u svetlu globalnih ekonomski promena i promena u potrošačkim navikama.
