ZAGREB – Trgovina na malo u Hrvatskoj beleži pozitivan trend, sa rastom od 2,4 odsto u avgustu u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Ovaj porast predstavlja ubrzanje u odnosu na revidirani rast u julu koji je iznosio 1,5 odsto, prema najnovijim podacima koje je objavio Državni zavod za statistiku (DZS). Ovaj rast se nastavlja već 29 meseci zaredom, što ukazuje na stabilnost i otpornost maloprodajnog sektora u zemlji.
U analizi sektora trgovine, najznačajniji doprinos rastu došao je iz oblasti neprehrambenih proizvoda, koji su porasli za impresivnih 8,7 odsto u međugodišnjem poređenju. Ovaj segment obuhvata razne proizvode osim motornih goriva i maziva, sugerišući da potrošači sve više ulažu u druge kategorije proizvoda. S druge strane, prodaja hrane, pića i duvanskih proizvoda zabeležila je pad od 2,8 odsto, što može ukazivati na promene u potrošačkim navikama ili inflacione pritiske koji utiču na troškove.
Potrošačke navike u Hrvatskoj su se promenile, a evidentan je trend preusmeravanja pažnje s osnovnih životnih potreba na neprehrambene proizvode. Ovaj fenomen može se povezati sa ekonomskim oporavkom nakon pandemije, kada su potrošači počeli ponovo da troše na proizvode koji nisu nužno osnovne životne potrebe. U svetlu ovih podataka, trgovci će morati da prilagode svoje strategije kako bi zadržali konkurentnost i privukli potrošače.
Hrvatska ekonomija se, generalno, oporavlja i raste, što se može videti kroz ovu stabilnu maloprodaju. U poslednjih nekoliko meseci, zemlja je zabeležila rast BDP-a i smanjenje nezaposlenosti, što dodatno podstiče potrošnju. Ekonomisti predviđaju da će ovaj trend rasta trgovine na malo nastaviti i u narednim mesecima, uz moguće sezonske oscilacije koje su uobičajene za ovu industriju.
Pored toga, vlada Republike Hrvatske preduzima različite mere kako bi podržala maloprodajni sektor, uključujući subvencije za male i srednje preduzetnike, kao i olakšice za zapošljavanje. Ove mere su deo šire strategije ekonomskog oporavka i pomoći preduzećima koja su bila pogođena ekonomskim posledicama pandemije.
U skladu sa tim, trgovci su se prilagodili novim tržišnim uslovima, fokusirajući se na poboljšanje korisničkog iskustva i digitalizaciju svojih usluga. Mnogi su uveli online prodaju i različite oblike e-trgovine kako bi privukli širu bazu potrošača i odgovorili na nove trendove potrošnje.
U budućnosti, očekuje se da će maloprodaja nastaviti da se razvija, ali trgovci će morati da budu spremni da se suoče sa izazovima kao što su inflacija, promenljive potrošačke navike i globalne ekonomske krize. Ove promene će zahtevati inovacije i prilagođavanje poslovnih modela kako bi se održala konkurentnost na tržištu.
U zaključku, Hrvatska maloprodaja beleži stabilan rast, sa naglaskom na neprehrambene proizvode, dok se sektor suočava sa izazovima i prilikama u postpandemijskom okruženju. S obzirom na trenutne trendove, ekonomisti ostaju optimistični u pogledu budućeg razvoja maloprodaje u Hrvatskoj, uz nadu da će se nastaviti sa rastom i unapređenjem sektora u godinama koje dolaze.
