Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali je danas izjavio u razgovoru sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu da je srpska ekonomija ostala otporna uprkos globalnim izazovima. On je istakao da je osnovni cilj ekonomske politike Srbije da se zadrži rast privrede i nizak udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP-u).
Delegacija Ministarstva finansija, predvođena ministrom Malim, započela je razgovore sa Misijom MMF-a, koju predvodi Anet Kjobe. Predstavnici MMF-a boraviće u Beogradu do 30. oktobra, a tokom ovog perioda obaviće drugu reviziju aktuelnog aranžmana poznatog kao Instrument za koordinaciju politika. Ova informacija je potvrđena iz Ministarstva finansija.
U junu ove godine okončano je prvo razmatranje sprovođenja ovog aranžmana, a Odbor izvršnih direktora MMF-a doneo je odluku o njegovom uspešnom završetku. Na sastanku su razmatrani postignuti i zadati ciljevi iz programa, kao i aktuelna makroekonomska kretanja.
Ministar Mali je upoznao članove misije sa najnovijim makroekonomskim pokazateljima. On je naglasio da je srpska ekonomija pokazala otpornost i zadržala makroekonomsku stabilnost, nizak javni dug i nastavila sa rastom. Siniša Mali je dodao da je dalji cilj ekonomske politike zadržavanje rasta privrede, nizak udeo javnog duga u BDP-u i poštovanje nivoa deficita u budžetu za narednu godinu.
Na sastanku u Vašingtonu, zamenik direktora MMF-a Bo Li pohvalio je napore Republike Srbije i uspehe u monetarnoj i fiskalnoj politici, uprkos izazovima, izrazivši uverenje da će Srbija uspešno pretvoriti izazove u prilike. Takođe, zaključeno je da su do sada ispunjeni svi zadati ciljevi iz aktuelnog aranžmana, a sada se radi na ciljevima čiji je rok za završetak u narednom periodu.
Ispunjeni su ciljevi poput jačanja ljudskih kapaciteta u Poreskoj upravi, pripreme izveštaja o Planu investicija u sektoru energetike, objavljivanja izveštaja o strukturi plata i zaposlenima u institucijama opšte države, kao i sveobuhvatne analize penzionog sistema Srbije, koja je u završnoj fazi pripreme.
Prema aktuelnom aranžmanu, fiskalni program je zasnovan na fiskalnom deficitu od najviše tri odsto BDP-a tokom investicionog programa do 2027. godine, dok bi taj procenat trebao da bude 2,5 odsto BDP-a tokom 2028. i 2029. godine. Ovim pristupom će se balansirati prioriteti javne potrošnje sa fiskalnom disciplinom, uz dodatno smanjenje javnog duga.
Prateće strukturne reforme i reforme državnih preduzeća, uključujući energetski sektor, doprineće smanjenju fiskalnih rizika. Aranžman Instrument za koordinaciju politika odobren je Republici Srbiji u decembru 2024. godine i trajaće do kraja 2027. godine, odnosno 36 meseci. Važno je napomenuti da je aktuelni program savetodavnog karaktera i ne podrazumeva korišćenje finansijskih sredstava.
Ova saradnja sa MMF-om predstavlja značajan korak u pravcu jačanja ekonomske stabilnosti i održivog rasta, što je ključno za budućnost srpske ekonomije. U svetlu globalnih ekonomskih kretanja, Srbija se suočava sa brojnim izazovima, ali zahvaljujući strateškim merama i reformama, postoji optimizam u pogledu daljeg razvoja i prilagođavanja novim uslovima na tržištu.
U narednom periodu, fokus će biti na daljim reformama, jačanju investicija, kao i unapređenju poslovne klime, što će doprineti daljem rastu i razvoju srpske ekonomije. S obzirom na trenutne okolnosti, važno je da se nastavi sa realizacijom postavljenih ciljeva i da se obezbedi stabilnost koja će omogućiti održiv ekonomski rast u budućnosti.
