Beograd – Gošća nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bila je direktorka Drame Madlenijanuma Ana Radivojević Zdravković, koja je govorila o obeležavanju dana njihove Male scene nedavnim izvođenjem predstave „Frida Kalo“.
Radivojević Zdravković istakla je da „Frida Kalo“, po tekstu Sanje Domazet i u režiji Ivane Vujić, već 19 godina uspešno puni Malu scenu i da je to „dugovečna predstava koja je visoko pozicionirana u repertoaru“. Ova predstava je postala simbol Male scene, koja od 2002. godine ima više od 25 naslova na svom repertoaru.
Prema njenim rečima, specifičnost Male scene leži u fizički bliskom kontaktu sa publikom i kamernosti, što je uvek posebna draž u pozorištima. „Mala scena doprinosi da se bliže sretnu publika i umetnici, bukvalno da se dodirnu. Imamo predstave gde glumac sedi na stolici pored gledaoca, i to je neka draž“, navela je Radivojević Zdravković.
Ona je dodala da se na Maloj sceni izvode predstave čije priče „emotivno posebno tiču današnjeg čoveka“, tako da je to mesto „za plakanje, za posebnu vrstu smeha i za novu umetničku istinu“. Radivojević Zdravković je takođe istakla tri predstave koje su nastale nakon Madlenijanumovog konkursa za mlade pozorišne stvaraoce, a koje su dobro ocenjene kod kritike i učestvovale na festivalima.
„Naprimer, Jovana Tomić je ‘Lolitu’ režirala pre deset godina kod nas, a od rediteljke koja je tek počinjala, sada je već ima Stupičinu nagradu“, naglasila je ona. Pored „Lolite“, pomenula je i predstave „I konje ubijaju zar ne?“ reditelja Borisa Todoroviča i „Dolče vitu“ Juga Đorđevića.
Govoreći o nedavnim dešavanjima, Radivojević Zdravković je istakla avantgarnu i neobičnu predstavu „Tvoje tajno oružje u borbi protiv neukrotivog celulita“. Ova predstava, koju je režirala mlada rediteljka Tijana Vasić, donela je vrlo neobičan komad gde je kamernost i prisnost sa publikom veoma izražena. „Predstava ide ka performansu i malo više ka avantgardi i eksperimentu“, dodala je ona.
Kada je reč o budućnosti pozorišne umetnosti, Radivojević Zdravković je izjavila da će „klasične vrednosti pozorišta, kontakt čoveka sa čovekom, biti još izraženije potrebne ljudima“. Ona veruje da će razmena i bliskost čoveka sa čovekom uvek biti aktuelna i živa.
„Čovek je najveća vrednost čovečanstva, umetnosti i pozorišta. Verujem da će ova bliskost ostati ključna za pozorišnu umetnost i da će publika uvek tražiti takve sadržaje“, zaključila je Radivojević Zdravković.
Mala scena Madlenijanuma nastavlja sa svojim radom i daljim inovacijama, nastojeći da očuva bliskost između umetnika i publike, čime doprinosi bogatstvu pozorišnog izraza u Srbiji. U vremenu kada su fizička bliskost i međuljudski odnosi stavljeni na test, ovakva inicijativa se čini još važnijom, pružajući ljudima priliku da se povežu kroz umetnost i zajedničko iskustvo.
