Partija Renesansa francuskog predsednika Emanuela Makrona danas je predložila zabranu nošenja hidžaba za devojčice mlađe od 15 godina, nakon što je naložio ministrima da pripreme odgovor na izveštaj koji optužuje grupu Muslimanska braća da vodi tajnu kampanju islamizacije Francuske. Bivši francuski premijer i lider partije Renesansa, Gabrijel Atal, istakao je da nošenje hidžaba „ozbiljno potkopava rodnu ravnopravnost i zaštitu dece“, te je naglasio potrebu za uvođenjem kazni za roditelje koji prisiljavaju devojčice mlađe od 18 godina da nose veo.
Atalove predloge kritikovali su neki levičarski poslanici, a zvaničnik Socijalističke partije, Žerom Geđ, optužio je Atala da „juri krajnju desnicu“ i „okreće francuski sekularizam protiv muslimana“. Prema važećem francuskom zakonodavstvu, državnim službenicima u državnim zgradama, uključujući škole i bolnice, zabranjeno je nošenje verskih simbola kao što su hrišćansko raspeće, jevrejska kipa, sikski turban ili muslimanska marama za glavu.
Francuska je 2004. godine zabranila devojčicama nošenje marama u državnim školama, kao i sve druge verske simbole, uključujući krstove i turbane. U trenutku kada se u francuskoj vladi vodi rasprava o predlogu novog zakona koji bi zabranio maramu na domaćim sportskim takmičenjima, Makronov kabinet je najavio da će izveštaj o islamizaciji u Francuskoj biti objavljen do kraja ove nedelje. Međutim, nije poznato da li će hidžab biti deo tog izveštaja.
Ranije danas, Makron je naložio ministrima da pripreme odgovor na izveštaj koji optužuje grupu Muslimanska braća da vodi tajnu kampanju preko lokalnih posrednika kako bi podrila sekularne vrednosti i institucije Francuske. Izveštaj, koji je naručila vlada, poziva na akciju kako bi se zaustavilo „sporo širenje političkog islama“ koje predstavlja pretnju društvenoj koheziji, što je izazvalo kritike članova muslimanske zajednice i nekih akademika.
Izveštaj opisuje udruženje Muslimani Francuske kao „nacionalni ogranak“ Muslimanske braće, globalne islamističke organizacije koja je osnovana u Egiptu 1928. godine kao deo pokreta za okončanje kolonijalne vladavine. Deklarisani cilj Braće je uspostavljanje šerijata mirnim političkim sredstvima, dok je ova grupa zabranjena u nekoliko arapskih zemalja, uključujući Egipat.
Muslimani Francuske negiraju pripadnost Muslimanskoj braći i ističu da su njihovi ciljevi različiti. U međuvremenu, predložena zabrana hidžaba za devojčice mlađe od 15 godina izaziva sve veće tenzije u društvu, gde se debate o sekularizmu i slobodi verovanja često prepliću sa pitanjima identiteta i integracije.
U kontekstu ovih dešavanja, Atalov predlog se može posmatrati kao deo šireg trenda u evropskim zemljama koje se suočavaju s izazovima vezanim za migracije, identitet i religijsku toleranciju. Kritičari ovih mera smatraju da se time dodatno otežava položaj muslimanske zajednice u Francuskoj, dok se istovremeno postavlja pitanje o granicama slobode izražavanja i verskih prava.
Očekuje se da će se diskusija o ovim pitanjima nastaviti u narednim nedeljama, posebno s obzirom na predstojeće objavljivanje izveštaja o islamizaciji. Kako se situacija razvija, francuska vlada će morati da pronađe ravnotežu između očuvanja sekularizma i očuvanja prava manjinskih grupa, kako bi se izbegla dalja polarizacija društva.
