Francuski predsednik Emanuel Makron planira sutra da na konferenciji Ujedinjenih nacija pokuša da ostvari značajan diplomatski korak okupljanjem više zapadnih zemalja sa ciljem da se prizna palestinska država. Ipak, stručnjaci i analitičari, poput onih iz Politika, smatraju da će njegovi napori imati ograničen efekat na okončanje rata u Gazi.
Mogućnosti koje Makron ima na Međunarodnoj konferenciji o mirnom rešenju palestinskog pitanja su umanjene, pošto su Nemačka i Italija već objavile da se neće pridružiti njegovoj inicijativi. Takođe, malo je verovatno da će Makronovi napori uticati na američkog predsednika Donalda Trampa ili izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da okončaju sukob.
Na sednici UN, očekuje se da će predstavnici Francuske, Velike Britanije, Belgije, Portugala, Luksemburga, Malte, Andore, Australije i Kanade govoriti o priznanju palestinske državnosti, što je jedan francuski zvaničnik nazvao „diplomatskom pobedom“ za Pariz.
Međutim, francuski zvaničnici priznaju da pompeznost i veliki gestovi u Njujorku neće odmah doneti rešenja u humanitarnoj krizi u Gazi, dok izraelski tenkovi nastavljaju sa ofanzivom. Izgleda da ni Izrael ni Sjedinjene Američke Države ne planiraju da se uzdrže zbog Makronovih nastojanja.
Pokušaj francuskog predsednika da uspostavi zajednički front otkriva i neujedinjenu prirodu Zapadne Evrope, jer su na međunarodnoj konferenciji izostali predstavnici Nemačke, Italije, Grčke i Holandije. Nemački kancelar Fridrih Merc neće prisustvovati, dok je italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila da nije za priznavanje palestinske države pre njenog zvaničnog osnivanja.
Jedan evropski diplomat, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekao je da je cilj „kockanja“ bilo očekivanje da će Izrael popustiti pod međunarodnim pritiskom, ali je priznao da to nije donelo rezultate. „Izgleda da se to ne dešava. SAD podržavaju Izrael i ubrzavaju aneksije na Zapadnoj obali“, rekao je diplomat.
Drugi diplomat je dodao da sve dok Izrael ima podršku svojih američkih saveznika, situacija se neće promeniti. U međuvremenu, stručnjaci poput Kristine Kauš iz nemačkog Maršalovog fonda ukazuju na to da Evropu proganja njena uloga u Holokaustu, zbog čega su do sada preduzeli samo simbolične korake protiv Izraela, premda su bili neprijatno iznenađeni načinom na koji se Izrael ponaša prema Palestincima.
Kauš naglašava da su poslednja dešavanja doprinela shvatanju da se trenutna situacija ne može nastaviti. U nedeljama koje su prethodile Makronovoj konferenciji, SAD i Izrael su pokušavali da sabotiraju francusku diplomatsku ofanzivu, uključujući odbijanje izdavanja vize predsedniku Palestinske uprave Mahmudu Abasu za putovanje u SAD na godišnje okupljanje UN.
Na spisku učesnika koji će učestvovati na konferenciji su španski premijer Pedro Sančez, belgijski premijer Bart de Vever, portugalski premijer Marselo Rebelo de Souza, kao i lideri Luksemburga i Malte, uz premijere Kanade i Australije, koji će održati govore. Britanski premijer Kir Starmer neće prisustvovati, već će to prepustiti zameniku i ministarki spoljnih poslova.
Rat u Gazi između Izraela i palestinskog militantnog pokreta Hamas počeo je u oktobru 2023. godine, nakon što je u napadu koji je predvodio Hamas na jug Izraela poginulo oko 1.200 osoba, a 251 osoba je oteta. Prema palestinskim izvorima, u ratu u Gazi je do sada poginulo više od 60.000 Palestinaca.
Ovi događaji ukazuju na to da će Makronovi diplomatski napori, uprkos okupljanju nekolicine zemalja, verovatno imati ograničen uticaj na trenutnu situaciju u regionu, dok se rat nastavlja i humanitarna kriza pogoršava.
