Evropska industrija se suočava sa ozbiljnim izazovima, a francuski predsednik Emanuel Makron je nedavno istakao da se kontinent nalazi u „borbi za život ili smrt“. Tokom svog povratka iz Pekinga, gde je imao četvrtu zvaničnu posetu od 2018. godine, Makron je naglasio da je Evropa pritisnuta između konkurentne Kine i protekcionističkih politika Sjedinjenih Američkih Država. Prema njegovim rečima, Kina bi trebala da poveća svoja ulaganja u Evropu kako bi pomogla da se prevaziđe trenutna situacija.
Makron je izjavio da Kinezi treba da urade u Evropi ono što su Evropljani radili pre 25 godina, kada su ulagali u Kinu. Ova izjava dolazi u svetlu podataka koji pokazuju da je trgovinski deficit Evropske unije prema Kini u 2024. godini iznosio 306 milijardi evra, uz evropski izvoz od 213 milijardi evra i uvoz od 519 milijardi evra. Ovaj disbalans u trgovini je zabrinjavajući, a Makron je naglasio da kineski suficit nije održiv i da „ubija sopstvene kupce“ zbog smanjenog uvoza iz Evrope.
Slična situacija se javlja i u oblasti investicija. Evropske akumulirane investicije u Kini su iznosile 232 milijarde evra, dok su kineska ulaganja u Evropu dostigla samo 65 milijardi evra prema podacima iz 2023. godine. Makron je ukazao na to da, iako su Kinezi napredni u određenim oblastima, Evropa ne može nastaviti da se oslanja samo na uvoz. On je pozvao kineske kompanije da dođu u Evropu i stvaraju vrednost i prilike, kao što su to nekada radile evropske kompanije poput EDF-a i Erbasa.
Međutim, Makron je naglasio da takva ulaganja ne bi smela biti „predatorska“, usmerena ka hegemoniji i stvaranju zavisnosti. U slučaju da se trenutni trendovi ne promene, francuski predsednik je upozorio da bi Evropa mogla biti primorana da uvede carine na kineski uvoz, slično merama koje su Sjedinjene Američke Države uvele tokom mandata Donalda Trampa.
Osim toga, Makron je optužio Peking da „pogađa srž evropskog modela inovacija i industrije“. Umesto daljeg zaoštravanja odnosa, on predlaže pristup „primirja“ u ekonomskim odnosima, koji podrazumeva međusobno ukidanje agresivnih politika, poput ograničenja izvoza evropskih mašina za proizvodnju poluprovodnika i kineskih restrikcija na izvoz retkih metala.
U svetlu ovih izazova, Francuska će 1. januara preuzeti predsedavanje grupom G7 i planira da u junu bude domaćin samita u Evijanu. Prema navodima medija, Makron razmatra mogućnost da na ovaj skup pozove i kineskog predsednika Si Đinpinga, što bi moglo doprineti jačanju globalne uloge G7.
Evropska unija se suočava sa kompleksnim izazovima na globalnoj sceni, a Makronovi pozivi na veća kineska ulaganja i promenu trgovinskih odnosa mogu biti ključni za budućnost evropske industrije. U vreme kada se svet suočava sa ekonomskim previranjima i promenama, važno je da evropski lideri pronađu načine za unapređenje saradnje i jačanje svojih pozicija na globalnom tržištu. Makronovo insistiranje na međusobnom razumevanju i saradnji između Evrope i Kine može biti prvi korak ka stabilizaciji i unapređenju ekonomskih odnosa, ali će biti potrebno više od reči da bi se postigli konkretni rezultati.
