Francuski predsednik Emanuel Makron dao je premijeru Sebastijanu Lekorniju rok do nedelje uveče da formira novu vladu, prema rečima neimenovanog izvora iz partije Renesansa. Očekuje se da će odluka o novoj vladi biti objavljena najkasnije do ponedeljka ujutru, javlja televizija BFM.
Makron je naglasio da želi da Lekorni izabere kompaktan tim od 25 ili 26 ministara i državnih sekretara koji će biti „veoma politički ukorenjeni u regionima“ i sposobni da komuniciraju sa levicom. Ova strategija dolazi u vreme kada Francuska traži političku stabilnost i saradnju među strankama, posebno s obzirom na sve veće tenzije u društvu.
U međuvremenu, ministar regionalnog planiranja u ostavci, Fransoa Rebsamen, obavestio je Lekornija da neće biti deo nove vlade. On je istakao da njegova uverenja kao pripadnika levice uključuju posvećenost fiskalnoj i socijalnoj pravdi, smanjenju nejednakosti i decentralizaciji, što ga je navelo da donese ovu odluku. Rebsamen je poželeo uspeh novoj vladi, naglašavajući da je Francuskoj potrebna stabilnost.
Lekorni je ranije najavio plan o uvođenju poreza pojedincima čiji godišnji prihodi premašuju 250.000 evra, u cilju pridobijanja podrške opozicionih socijalista za budžet njegove vlade za 2026. godinu. Ova informacija objavljena je u finansijskom dnevniku „L’eko“.
Prema navodima lista, Lekorni planira dve ključne mere koje će se fokusirati na poreske obveznike sa visokim prihodima, kako bi se u narednoj godini povećali budžetski prihodi za dodatne tri milijarde evra. Prva mera uključuje ponovno uvođenje jednokratnog poreza, poznatog kao CDHR (diferencijalni doprinos na visoke prihode), koji je prethodno bio uveden od strane Lekornijevog prethodnika, Fransoa Bajrua. Ovaj porez ima za cilj osiguranje da svi domaćinstva sa visokim prihodima plate najmanje 20 odsto svog prihoda na ime poreza.
Pored toga, manjinska vlada takođe namerava da suzbije praksu superbogatih koji koriste holding kompanije kao način izbegavanja poreza. Ova akcija je deo šire strategije protiv poreske optimizacije koju vodi odlazeća sekretarka za budžet i javne potrošnje, Ameli de Monšalen. Prema informacijama iz Ministarstva finansija, identifikovano je oko 30.000 finansijskih struktura koje bi mogle biti obuhvaćene ovom merom, posebno onih koje ubiraju dividende, ali ih nikada ne redistribuiraju, čime se izbegava plaćanje poreza.
Kako piše „Eho“, očekuje se da mera koja se odnosi na holding kompanije donese nešto više od milijardu evra u 2026. godini. Kada se sve mere saberu, ukupni očekivani doprinos najbogatijih pojedinaca mogao bi iznositi između četiri i 4,5 milijardi evra.
Lekorni je prošlog meseca postao peti premijer Makrona u poslednje dve godine, nakon što je parlament smenio njegovog prethodnika, Bajrua, zbog njegovih planova za budžetsko smanjenje od 44 milijarde evra. Ova smena ukazuje na sve veće izazove sa kojima se suočava francuska vlada u pokušaju da stabilizuje ekonomiju i zadobije poverenje građana.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da nova vlada ima ambiciozne planove, ali će njen uspeh zavisiti od sposobnosti da izgradi koalicije i konsenzus unutar političkog spektra, kao i od reakcije javnosti na predložene poreze i mere. Očekuje se da će naredni dani doneti više informacija o sastavu nove vlade i njenim prioritetima.
