Francuska se ponovo našla u političkoj krizi nakon što je premijer Fransoa Bajru izgubio glasanje o poverenju u Narodnoj skupštini. Sa 364 glasa za njegovu smenu i 194 protiv, uz 25 uzdržanih poslanika, njegovu manjinsku vladu nije podržalo dovoljno poslanika, što je dovelo do njenog rušenja. Predsednik Emanuel Makron sada se suočava s jednim od najtežih izazova tokom svog mandata.
Pad Bajruove vlade nije bio iznenađenje; već nedeljama se govorilo da je njegov poraz neizbežan. Njegovi govori pred parlamentom su delovali kao oproštaj, a politički protivnici su u tome videli kraj jedne „fantomske vlade“. Međutim, pravi problem tek počinje. Francuska se, nakon samo devet meseci prividnog mira, vratila u stanje nestabilnosti, slično onom iz decembra prošle godine, kada je smenjen Bajruov prethodnik, Mišel Barnije.
Sada su sve oči uprte u Makrona. Pred njim je teška odluka: ili će raspisati vanredne izbore, što bi moglo dodatno oslabiti poziciju njegove stranke, ili će pokušati da izabere novog premijera, što bi bilo već peto takvo imenovanje u manje od dve godine.
Oba scenarija nose značajne rizike. Raspisivanje izbora moglo bi otvoriti vrata jačem uticaju krajnje desnice i Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen. S druge strane, imenovanje novog premijera moglo bi izgledati kao privremeno rešenje koje neće adresirati duboku političku krizu koja trenutno potresa zemlju. Ova situacija dodatno komplikuje i ekonomske izazove s kojima se Francuska suočava.
Pored političke nestabilnosti, Francuska se suočava i s enormnim javnim dugom, koji Bajru nije uspeo da reši. Teret ekonomskih reformi i fiskalne discipline sada pada na Makrona, koji mora da pokaže i odlučnost i veštinu balansiranja između različitih političkih blokova. Očekuje se da će Makron u narednim danima objaviti svoj plan za izlazak iz ove krize. Hoće li to biti imenovanje novog premijera, pokušaj formiranja šire koalicije, ili izlazak na izbore, ostaje da se vidi.
Jedan od ključnih faktora koji će uticati na ovu situaciju je i stav javnosti. Francuska javnost je umorna od političkih previranja i očekuje stabilnost i rešenja za ekonomske probleme. U prethodnim godinama, Makron je pokušavao da implementira niz reformi kako bi modernizovao francusku ekonomiju, ali se suočavao s otporom kako opozicije, tako i dela javnosti. Njegova sposobnost da stvori koaliciju ili da izabere premijera koji će imati podršku može biti presudna za njegov politički opstanak.
S obzirom na trenutne okolnosti, situacija u Francuskoj može imati dalekosežne posledice ne samo za unutrašnju politiku, već i za evropske odnose. Mnogi analitičari ukazuju na to da će, u slučaju jačanja krajnje desnice, Francuska možda skrenuti s proevropskog puta, što bi moglo uzrokovati dodatne tenzije unutar Evropske unije.
Francuska se tako ponovo nalazi na ivici velikih političkih previranja. Način na koji će Makron reagovati na ovu krizu odrediće ne samo njegovu sudbinu, već i budući pravac zemlje. U ovoj situaciji, presudno je da Makron pronađe način da obnovi poverenje građana i stvori stabilnost koja je neophodna za suočavanje s ekonomskim izazovima.
U zaključku, trenutna politička kriza u Francuskoj predstavlja veliki izazov za predsjednika Makrona i njegovu administraciju. S obzirom na sve rizike koji su prisutni, njegov uspeh ili neuspeh u navigaciji kroz ovu krizu može oblikovati budućnost zemlje i njen položaj u Evropi. Očekivanja javnosti su visoka, a naredni koraci koje preduzme biće ključni za opstanak njegove političke agende i stabilnost Francuske.
