Polarizacija u Nacionalnoj skupštini na tri bloka, rekordna nepopularnost Emanuela Makrona i učestale promene na premijerskom mestu čine da francuska Peta republika sve više liči na prethodnu Četvrtu republiku, koja je za 12 godina promenila čak 24 vlade. Od septembra prošle godine, Francuska je promenila tri premijera, a kabinet Sebastijena Lekornija, koji je bio na dužnosti 27 dana, trajao je svega simboličnih 12 sati. Ova situacija navela je deo javnosti da se zapita — da li je vreme za novu, Šestu republiku, koja bi zamenila „umornu“ Petu.
Od kada je Makron preuzeo vlast 2017. godine, Francuska je promenila sedam premijera, a trenutno se čeka osmi. U narednih 48 sati, kako su najavili iz Jelisejske palate, Makron će imenovati novog premijera. Dok se čeka na tu odluku, Makron beleži rekordnu nepopularnost; prema anketama, 82% Francuza nema poverenje u njega, dok 59% „ne veruje nimalo“.
Situacija u predstavničkom domu je takođe nepovoljna, jer se Makron suočava s dubokom polarizacijom. Njegov pokret „La République En Marche“ nalazi se nasuprot levice i desnice, svaka sa svojim ideološkim polazištima. Kontinuirano nepoverenje prema aktuelnom predsedniku traje još od prvog Makronovog mandata.
Erik Sjoti, tadašnji lider desničarske partije Republikanci, već 2018. godine upozorio je na slabosti Pete republike, poredeći Makronovu vlast sa nestabilnom Četvrtom republikom. „Petnaest dana čekanja i psihodrame da bi se imenovao šef partije LaREM, to nas podseća na mirise Četvrte republike,“ izjavio je Sjoti.
Francuski politikolog Žerom Žafre u intervjuu za „Émile Magazine“ istakao je da je problem institucija Pete republike postao očigledan nakon što je Makron raspustio Nacionalnu skupštinu pre isteka njenog mandata, kao i nakon rezultata vanrednih parlamentarnih izbora. „Predsednička partija je poražena, ali ostaje na vlasti,“ rekao je Žafre, naglašavajući da mnogi ministri makronisti ostaju u vladi, dok predsednik planira da nastavi svoju politiku uprkos otpadu.
U osvrtu na moguća rešenja političke krize, Žafre ističe tri potencijalna pravca: izbor novog predsednika sa stabilnom parlamentarnom većinom, prelazak na proporcionalni izborni sistem i uspostavljanje Šeste republike. „Treća opcija bi bila prelazak – kroz zakone ili političku praksu – ka Šestoj republici, sa smanjenim ovlašćenjima predsednika i ključnom ulogom premijera,“ podvlači Žafre.
Iako se levica i desnica slažu u kritici trenutnog stanja, najveći zagovornici uspostavljanja Šeste republike dolaze sa levice. Lider pokreta Nepokorena Francuska, Žan-Lik Melanšon, tokom ovog proleća pozvao je na njeno formiranje, ističući da „pravila igre moraju da se promene“.
Za razliku od Melanšona, neki komentatori smatraju da su promene potrebne, ali da raskid sa tradicijama Pete republike – nasleđem Šarla De Gola – nije neophodan. Politički komentator Aleksandar Devekijo naglašava da prelazak na Šestu republiku treba da znači povratak osnovama Pete republike, čije su vrednosti i duh izopačeni.
Desničarske stranke, kao što je Nacionalno okupljanje (RN), takođe prepoznaju krizu Pete republike, ali se zalažu za rešenja koja ne podrazumevaju potpuni raskid s golističkim nasleđem. Marin Le Pen, liderka Nacionalnog okupljanja, nedavno je pozvala na raspuštanje Narodne skupštine, naglašavajući da je „povratak duhu i slovu Pete republike“ neophodan za rešavanje trenutne situacije.
Ova politička dinamika u Francuskoj ukazuje na sve dublju krizu poverenja u institucije, a pozivi za reforme sve su glasniji, što može voditi ka značajnim promenama u političkoj strukturi zemlje.
