Francuski predsednik Emanuel Makron suočava se sa krizom popularnosti kakvu Francuska nije videla u poslednjih 50 godina, prema rezultatima najnovijeg istraživanja javnog mnjenja. Anketa koju je sprovela kompanija Verian grup, a koja je objavljena u dnevniku Figaro, otkrila je da Makronov rejting podrške iznosi samo 11 odsto. Ovaj procenat predstavlja najniži nivo podrške koji je zabeležen za bilo kog francuskog predsednika od početka sprovođenja mesečnih istraživanja za Figaro 1970-ih godina.
U istraživanju je učestvovalo 1.000 ispitanika, a rezultati otkrivaju ozbiljnu krizu poverenja među građanima prema aktuelnom predsedniku. Ovaj fenomen nije nov za francusku politiku, s obzirom na to da je Makronov prethodnik, Fransoa Oland, takođe dostigao isti nivo podrške od 11 odsto u decembru 2016. godine, neposredno pre nego što je objavio da se neće kandidovati za drugi mandat.
Makron i Oland sada dele titulu najmanje popularnog predsednika u modernoj francuskoj istoriji. Olandov mandat bio je obeležen brojnim izazovima, uključujući ekonomske probleme i nezadovoljstvo građana, a slična sudbina čini se da je zadesila i Makrona. Njegova vlada se suočava sa ozbiljnim kritikama zbog različitih politika, a posebno zbog reformi koje su izazvale proteste širom zemlje, uključujući poznate „žute prsluke“ koji su se protivili povećanju poreza na gorivo.
U poslednjih nekoliko godina, Makron je pokušao da se pozicionira kao reformator, uvodeći niz ekonomskih i socijalnih reformi, ali se suočava sa sve većim otporom. Njegove mere su često doživljavane kao nepopularne, posebno među radnicima i srednjom klasom, koji smatraju da su reforme više usmerene na bogate nego na obične ljude. Ovi problemi su dodatno pogoršani globalnom ekonomskom krizom izazvanom pandemijom COVID-19 i ratom u Ukrajini, što je izazvalo rast cena i inflaciju.
U isto vreme, Makron se suočava i sa sve većim izazovima na međunarodnoj sceni. Njegova politika prema EU i NATO-u, kao i odnos prema Velikoj Britaniji nakon Brexita, takođe su predmet kritika. Mnogi smatraju da je njegov pristup često neodređen, a to je dodatno doprinelo njegovoj slaboj popularnosti kod domaće javnosti.
Iako je njegov rejting podrške na istorijskom minimumu, analitičari ukazuju na to da Makron još uvek ima vremena da pokuša da povrati poverenje građana pre sledećih predsedničkih izbora 2027. godine. Ipak, kako vreme prolazi, sve je jasnije da će mu biti potrebno više od samih reformi da bi povratio naklonost birača. Potrebno je da se poveže sa građanima i razume njihove brige i nezadovoljstvo, što je do sada često izostajalo.
U svetlu ovih rezultata, mnogi se pitaju kakve će posledice imati Makronov trenutni rejting na njegovu politiku i buduće odluke. Bude li nastavio da ignoriše glasove naroda, mogao bi se suočiti sa ozbiljnim problemima ne samo u okviru svoje stranke, već i na širem političkom planu. U ovom trenutku, izazov za njega predstavlja ne samo upravljanje zemljom, već i izgradnja mostova između različitih društvenih grupa koje su se osećale marginalizovano tokom njegovog mandata.
Sve u svemu, trenutna situacija ukazuje na to da će Makron morati da preispita svoj pristup i strategiju kako bi ponovo stekao poverenje građana i izbegao sudbinu svog prethodnika, koji je na kraju odlučio da se ne kandiduje za drugi mandat. U politiku je, kao i u životu, važno znati slušati i reagovati na potrebe i želje onih koje predstavljate, a budućnost Makronove vladavine zavisi od toga koliko će biti spreman da menja svoj pristup.
