Francuski predsednik Emanuel Makron je nedavno izrazio podršku ideji o stvaranju „profesionalne oznake“ za medije, sa ciljem da se razlikuju profesionalni mediji od komercijalnih platformi. Ova inicijativa ima za cilj da se suprotstavi dezinformacijama i smanji digitalni šum koji je sve prisutniji u savremenom novinarstvu.
Tokom debate sa čitaocima lista „Glas severa“ u gradu Arasu, Makron je naglasio važnost pravljenja razlike između platformi koje zarađuju putem personalizovanih oglasa i onih koje nude istinske vesti. „Moramo da napravimo razliku“, rekao je Makron, dodajući da će učiniti sve što je moguće da se uspostavi oznaka koja će omogućiti prepoznavanje pouzdanih izvora informacija.
Jedan od ključnih aspekata Makronove izjave jeste da je važno da ne bude država ta koja će određivati šta je vest, već da taj proces sertifikacije treba da sprovedu stručnjaci iz medija. „To treba da budu oni koji mogu da kažu: ‘Ovo je u skladu s profesionalnom etikom,’“ istakao je Makron. Na ovaj način, on želi da se stvore mehanizmi koji će omogućiti prepoznavanje i osudu dezinformacija.
Međutim, ova Makronova ideja naišla je na kritike i negodovanje kod nekih javnih funkcionera u Francuskoj. Gradonačelnik Kana, David Linsard, je ocenio da se radi o „klizanju prema autoritarizmu“. On je upozorio da pokušaj da se mediji etiketiraju kao „dobri“ ukazuje na opasnost da se vlast zadrži u kontroli nad informacijama. „Kada Emanuel Makron objašnjava da želi da ‘uspostavi etiketu’ kako bi razlikovao ‘dobre’ novinske sajtove, on prelazi fundamentalnu granicu,“ rekao je Linsard.
U demokratiji, Linsard naglašava, ne može se delegirati moć telu koje je odobrila izvršna vlast da određuje šta je „pouzdano“. Umesto toga, potrebno je garantovati pluralizam i slobodu medija, a ne ih sertifikovati na osnovu nekih kriterijuma koje postavlja država.
Ova debata o sertifikaciji medija nije nova i postavlja pitanja o slobodi štampe i cenzuri. U vreme kada su dezinformacije široko rasprostranjene, posebno putem društvenih mreža, mnogi se pitaju kako zaštititi javnost od lažnih vesti bez ugrožavanja slobode medija. Makronova ideja može se posmatrati kao pokušaj da se odgovori na te izazove, ali takođe nosi rizike povezane sa prekomernom kontrolom i potencijalnim autoritarizmom.
U savremenom društvu, gde je informacija ključna za funkcionisanje demokratije, važno je pronaći ravnotežu između regulacije i slobode medija. Postavljanje profesionalnih standarda može biti korisno za jačanje poverenja u medije, ali istovremeno je potrebno osigurati da se ti standardi ne koriste kao alat za cenzuru ili kontrolu.
Francuska se suočava sa izazovima koji se tiču slobode štampe i medijskih prava, a Makronova inicijativa može biti korak ka rešenju tih problema, ali i test za demokratiju u zemlji. U ovom kontekstu, važno je da se svi učesnici u procesu, od političara do novinara, uključe u konstruktivnu debatu koja će omogućiti da se pronađu najbolja rešenja za očuvanje slobode medija i borbu protiv dezinformacija.
U zaključku, Makronova ideja o profesionalnoj oznaci za medije može doneti koristi u borbi protiv lažnih vesti, ali takođe postavlja ozbiljna pitanja o slobodi medija i potencijalnim rizicima autoritarizma. Ova debata će sigurno nastaviti da se razvija, a društvo će morati da preispita svoje vrednosti u svetlu brzih promena u načinu na koji se informacije dele i konzumiraju.
