Gibraltar – Naučnici su na Gibraltaru primetili neobično ponašanje kod makaki majmuna, koji su počeli da jedu zemlju kako bi ublažili stomačne tegobe uzrokovane hranom koju dobijaju od turista. Ovo ponašanje, poznato kao geofagija, odnosno namerna konzumacija zemlje, postalo je sve učestalije među grupama majmuna koje često dolaze u kontakt sa ljudskom hranom, uključujući čokoladu, čips i sladoled.
Istraživanje, objavljeno u časopisu „Sajantifik riports“, pokazuje da se geofagija javlja kao odgovor na probavne probleme izazvane hranom koja nije deo njihove prirodne ishrane. Silven Lemoan sa Univerziteta u Kembridžu naglašava da bi komponente iz zemlje mogle ublažiti negativne efekte koje izaziva ljudska ishrana. „Pretpostavljamo da hrana koju im daju ljudi izaziva stomačne probleme i moguće poremećaje mikrobioma, dok zemlja može pomoći u smanjenju tih problema“, objašnjava Lemoan.
Istraživači su pratili oko 230 berberskih makaki majmuna u osam grupa od avgusta 2022. do aprila 2024. godine. Ova populacija predstavlja jedine majmune koji slobodno žive u Evropi, a njihovo ponašanje je postalo predmet pažnje zbog sve većeg broja turista koji posećuju ovaj region.
Rezultati istraživanja pokazuju da se konzumacija zemlje najčešće javljala u područjima sa velikim brojem turista, posebno tokom letnjih meseci. U grupama koje nemaju pristup ljudskoj hrani, ova pojava nije zabeležena, što ukazuje na to da je ljudska ishrana ključni faktor u ovom ponašanju majmuna.
Naučnici su takođe primetili da zemlja može delovati slično antacidima kod ljudi. To znači da može smanjiti kiselost u želucu, vezati toksine i uticati na sastav crevne mikroflore. Ova otkrića otvaraju nova pitanja o tome kako ljudska ishrana utiče na divlje životinje i njihovo zdravlje.
Osim fizioloških aspekata, istraživanje ukazuje na to da se ponašanje geofagije prenosi socijalnim učenjem. Mlađi majmuni posmatraju i oponašaju starije jedinke koje jedu zemlju, što ukazuje na to da ovo ponašanje nije samo instinktivno, već može biti naučeno i usvojeno unutar grupe.
Ova otkrića imaju važne implikacije za očuvanje prirode i divljih životinja, posebno u kontekstu sve većeg turizma i uticaja ljudskih aktivnosti na životnu sredinu. Kako se turizam povećava, važno je razumeti kako to utiče na lokalne ekosisteme i životinjske vrste koje u njima žive. Ova istraživanja takođe podsećaju na odgovornost ljudi da budu svesni svog uticaja na prirodu i da se ponašaju odgovorno prema divljim životinjama.
U svetlu ovih saznanja, može se postaviti pitanje kako bi se mogla prilagoditi turistička politika na Gibraltaru kako bi se smanjio negativan uticaj na lokalnu faunu. Uzimajući u obzir da su berberski makaki jedine slobodne majmunske vrste u Evropi, očuvanje njihovog zdravlja i staništa treba biti prioritet.
Naučnici pozivaju na dalje istraživanje kako bi se bolje razumele posledice ljudske ishrane na divlje životinje i kako bi se razvili strategije za očuvanje njihova staništa. Ova istraživanja takođe mogu doprineti razvoju efikasnijih pristupa u zaštiti i očuvanju vrsta koje su u interakciji sa ljudskim aktivnostima.
S obzirom na sve ove aspekte, jasno je da je potrebno preispitati naš odnos prema prirodi i životinjama koje sa nama dele ovaj svet. Uzimanje u obzir njihovih potreba i prilagođavanje našeg ponašanja može doprineti očuvanju biodiverziteta i zdravlju ekosistema.
